Школски лист

181

клоне пред децои од свакога невалллства и да им ни учему не даду зла примера; ер то е наИгрђе наслЈ>дство и на0веће проклетство по нвихову децу. Грех, кога се родителви можда нехтедоше пре оканути, треба да оставе кад им Бог децу по« дари, па да наЗпре себе морално поправе и усавршаваго, ер само ће тако моћи свое наМмил1в благо од моралне пропасти сачувати и добро воспитати. Но осим родителн находе се у околини дечшоИ слуге, служавке и остала челад, на кош тако^е имаго родителБИ бодрим оком мотрити да неби деци рђав пример дали, и ако се неби хтели поправити треба их пре одпустити него трпити да своим неупутнииа делима невино срце млађане дечице трум. — По себи се разуме да учителви, свештеници, и све обштинске и народне старешине имак» на себе наМвећма на опрезу бпти и чувати се, да коим своим неупутним делом или изразои недаду саблазна простИм лгодма, одраслоИ младежи и невинов деци. Христос Спасителв навстрашнш казн изриче онима кои другима зао пример даго, и вели: „Тешко томе од кога долазв саблазан." — Као што родителБИ, кои прво дете добро воспитаго , имаго у н&му поуздана помоћника при воспИтаванго млађе деце; тако и учителв има се старати да наИстарш ученици н4гови добрим своим владан4м за углед служе млађим ученицима, и има бити на опрезу, да добру децу од дружена с поквареном сачува. Догоди л се ипак у школском животу да кое дете речпма ил делом невалао пример осталоИ деци покаже, таковога валн одма примерно казнити, да би се друга деца уверила, како зло пролази онаИ кои неће да буде добар. Врлое нуждно да се деца одрже у природноВ веселостВ срдца и добром расположенго душе. Природна веселост дечин произлази из нБихове невиности и здравлн. Невесела деца или су болестна, или су ме^у суморним лгодма одрасла, или су што скривила, па се бое па се неби 1њихова кривица одкрила. Но у сва три случан имаго такова деца велику иаклоност к потаИном и осамл4ном невалнлству, ма да се пред старшма и сувише као мирна показуго. — Деца се у веселости и добром расположенго одржати могу, ако родителБИ и учителБИ с' нБима благо поступали буду, ако ии сигран! и друге невиие забаве неускраћуго, и ако им бавлен4 у дому, у школи, у цркви и у слободнов природи принтним и занимлБивим учнне. Никаква прека и опора реч, никаква псовка нетреба да изилази на уста воспитател4ва, напротив