Школски лист

104

Колко пута Богу захвалиги треба.

(По немачком.)

Вишнвем Богу толко пута Захвалити треба, Колко зрака нама пошлБе Сунце с плавог неба. И колико звезда има Што на небу снго, Колико е тренутака Одкад оне траго.

Колко зрна сви влатови На нвивама криго, И малених колко црви Испод землве риго. Колико се праха дигне, У плавоме зраку, Колко ситпа снега има У зимнЗш облаку.

Колко каплви воде има У пучини мора, Колико е риба тамо И другога створа.

У жилама колко тече Вреле, топле крви, Колко песка брдо има, Кад се сасвим смрви,

Колко травки на свом свету Колко живих свега дишу Широкоме има, ° Иснод овог неба, И лпстпћа колко малих 'Голко пути вишнБем Богу Висе на дрвима. Захвалити треба.

(Из „Венца")

П. Десп.

Славуи и Дете.

Славуи птица мала, На гранчици спава; Та одмор е нЈму Нуждан к'о и свему!

То весело рече, На несташно клече; Да славун зграби Да га носи баби.

бдно мало дете, Кроз шумицу греде; Иа славул спази, И ближе му слази. „0! птичице мала, ВалБда си заспала ? Када тако стојиш А нећеш да пошш!"

Али славуи бодри Сна се ослободи. „А зашто ме тако Вребаш све еднако ? Кад ти ништа нисам Учинио криво; Зашт' у робству да ми Мучиш тело живо ?