Школски лист

204

Заиста е то врло мудра уредба божил. што е он зубескотова по разлвчитоВ ивиовоГг рани створио, и н^има различити соИ и створ дао. Има сисавада, кои неимаду иреднвих зуба н. н. слон: те називамо сисавце без преднака (преднвих зуба) па их онда има, кои само у долнвоИ вилици преднлке имаго н. п. Во, овца, коза; те зовемо преживагоће скотове, ер они свого рапу натраг из стомака повраћаго и опет го жваћу. Како се зове први разред сисаваца? — Како други? СИродужиће се.)

ђорђе Сентомашки Снекролог). Сваки човек на овоме свету валл да се труди, да свом позиву у кошД било струци задоста учини и користи допринесе, у хатар народног напредка и просвете. Тако е и покоини друг наш Јјорђе Сентомашки свагда мислио п говорио а по могућству свом тако и чинио. Да пропратимо дакле кратки живот покоинога Ј)°Рђ а за опо мену онима, кои га познаваху, а за познаван& онима, кои га ненознаваху. Млади 5°рђ° Сентомашки родио се у слоб. и кр. вароши Сомбору 1843. год. Отац нбгов, Благоразумни г. Павао Сентомашки, честити учителБ Сивачки не имагоћи више деце, сву е свого радост у единцу своме налазио, па се и трудио, да га на добар пут настави. Као што сваки добар родителв тежи, да му деца срећна буду, тако 6 и г. Сентомашки. Он дакле даде ии лог единца из наручл родителБСких, почем е код н^га основну школу свршио, у IV разред главне школе Сомборске. У исгон вароши сврши Јј°Рђ е Н- подреални разред, па из велике наклоности према учителБском званго, ступи 1860 год. у учптелвско -приправнички завод, — премда га е отац далб у школу слати хтео. Ватрена та желл за учителБским зван^м, растла е у |) 0 РђУ с г0 динама н^говим, ер го е шшт из детннства од родителл свог насл^дио. Л, као друг, и саученик нбгов из детинБства, опомшЛм се врло добро, како нас е млади 5°Рђ е ' ' ош Дбтстом будући, више пута у време одмора у двориште нбихово сакуплло, и ту сиграгоћи се школе као учителБ обучавао, и то са таком одважношћу, да га и сад живо представллм како се пзмеђу нас на трави седећих шеће и ватрено говори. Ми као деца нз невиности впше смо га пута питали; „Шта ћеш ти ^урице бити после ?" — На кое бн нам сасма просто одговорио: „УчителБ." Као приправник, био в он образац доброг и валнног младића, Он знађаше само два пута: у цркву и у школу, кого е наиточние