Школски лист

205

посећивао, ер за две године дана, ни едног часа он пропустио ние. На нвном ком увеселителном месту не могаше нбга нико видити; ер е он та избегавао, као покоран ученик добрих учителн, код кога е семе наука на благу землго падало. Он е часе свога одмора у стану, међу кнБигама свонма проводио, задатке свое израђивао и учио. Другови несташно га салетаху за нбгову таку скроиност, но он остаде при скоме подносећи увреде трпелвппо. Кнвиге бенху му наВмилии другови и наивеселин забава. Тако прођу две године дана, и он свршн приправничке науке положивши учптелБСки испит 1862. с' добрим успехом. Те исте године у есен дође 5°Рђ е У Стапаре за привременог женског учителн. Као учителБ светлио е своим добрим владан-ћм целои обштини, проводећи живот свои тихо; у винограду божием — у школи — делао е неуморно, а изван школе проводио е време у свош:1 кнбижници , кого е оснивати почео. Да е велику волго на то имао, сведоче речи, шго ми том приликом писаше : „Сад ти брате држим све листове шго излазе и оснивам си библиотеку; та сву ћу ову малу плату на нго дати!" Почем е годпну дана као привремени учптелБ у Стапарима провео, потврђен буде за учителн Брестовачког. Ту е почео оснивати школску кнБижницу. Као прил ^жап радин у врту Господн г Бм старао се 1јорђе, да савести своши и позиву своме задоста учини у обучаванго и просвећенго млађана нарашган; о чему цела обштина сведочи, жалећи 10шт и данас за добрим наставником. У том се разболи — и предвиђагоћи валБда краи земном жнвоту свом отиде родителБима у Сивац, где по тридневном болованго испусти млађани свои дух, и остави земне остатке у наручиниа родигелБским. Огрже га прерана и немила смрг у 22. год. живота б. Новембра 1865. год. Из велике наклоности према науци и кнБижевности, држао е све србске листове, а н многе хрватске. У БосилБку хрватском има неколико н З јгових песама и приповедака. Покоиник имао е велику тежшо за напредком школским, и у тои е струци доста радио за млада свог века писмено приправллгоћи се за свол предаванн, кон приправланн 10Ш нигде на лвност изнео н1е. Кад би се с копм садругом где састао, први му е разговор био о школи. У том е погледу и мени писао едно писмо, где пзм^ђу осталог и ово велп: „Знам да све школе неможемо тим поправити, што намеравам, а о:го бар да наше школе у добром станго одржимо, то ће пак бити: ако будемо нас двоица писали едан лист, у ком ћемо заеднички свол знанн и искуства едан другом саобштавати у погледу на школу." — Н пак на ту опомену пристанем. и тако чинисмо до н^гове смрти. Рукопис таЈг налази се данас у н-Бгових родителл међу осталим кнвигама покоиниковин. Н сам држао за дужност укратко свету саобштигВ живот младога покоиника кога тако рано изгуоисмо. 0 н$му се с пуним правом рећи може оно, што свето писмо каже: „©кончавса вх мдд'к исполми лктд долгл: оугоднд со К'к. г0сп0д1ви д&шл (јго : «пл> рлди потфлса ср1ди л&клвСГВ^А .'*