Школски лист

120

Коњаник

Можда 6' и ја јахат мого. Јест — ал најпре треба много, Треба коњиц за јахање, Треба седло за седање, Треба стремен да се попнеи

Треба колан да га стегнем, Треба узда да затегнем, Треба тети, треба смети:

И оструге да га копнем,

Па да видиш куд се лети!

0 води.

(Из природословда.)

1. Море, н4гова површност и дно.

Три четврти од површности земл4 покривено е иорем, окром оних простора., што их заузимлк) езера баре реке и потоци. Велики ти и непрегледни простори сланих вода, што землго покриваго зову се м о р а. Многом ће се учинити чудно, да е толики простор од површности земл4 одредио Бог за воду, а за обитео лгоди животина и растина само мали део сува оставио. Али коме су познате све корИсти", што их отуда свет има, таИ ће видити у том нов доказ бож^ милости и мудрости. Познато е, да плодност земл^ од тога зависи, ако доволбно влаге има, доволБно извора, потока и река, па доволвно воде, ер без воде нит могу растинБ бити, ни без ових животинЈ обстати. Ту сву воду што е треба добива землн из ваздуха, коа повремено отуда у виду киша и снегова пада. А кад се запита, одкуда у ваздуха толика вода: онда е одговор: од мора. С површности свих вода, мора, езера, бара, река И потока и с површноста свих мочарних ствари диже се пара неприметно и непрестанце у вис, у ваздух. На висини ваздуха, где е увек тим ладние што е више, сгусне се та невидлвива водена пара у небробне едва видлвиве сићушне бешичице; нагомиланЈ>м тих парпих бешчица начине се облаци, а из облака падне вода у каплама као киша ил у ледени зрни и мрвицама као туча и снег. То е и узрок, да више добиемо киша иза западних ветрова, иего иза источних, ер они долазе с мора, одкуд многу пару н облаке донесу, а ови долазе с' великих сувих простора, те и сами суви као жедни дошавши попиго и разнесу и оно паре и влаге, што овде најју.