Школски лист

139

трулежу и да сачува ^твари од трулежа, познато е сваком од сува меса, купуса и др. Зато се соле. Истина е, да се опет декад догоди, те море дегде отруне, особито уз тин приморн, кад кроз дуже време нема буре, и онда изађу оне опаке и сиртне болештине, жуте грознице, куге и море, што илнде и иладе лгоди у часу поморе; али кад неби ни толико соли у мору било, то би те море уза сва примора па онда и дал^ по суву владале, и за кратко време све живо на свету потрле. Кад заитим у стакло морске воде, а она е обичне бое, управо без бое, али кад е гледиш у мору, а она е модрозелена, на неки мести угасито модра,, а уз примора обично лепо ведрозелена. Узрок е овог различна ломлбивост зрака светлости, о чему ћемо на другом месту говорити. Местимице е море и другчие бое, чему су увек узрок оне различне ствари. с коима се кад помеша. Тако е на неки мести црвено и то у ловећима као облацима, а то е од неких црвених а ситних морских животинБица, кое се онде неброМно, као у големе облаке ил роеве стеку. На други е опет мести жуто, то долази од жутог блата, с коим се онде помеша. Црно, црвено н бе.го море не зову се тако по бои воде, као да би у нбима вода црна црвена ил бела била, ер то ние: вода е нвиова као и обична, и незна се управо, одкуда су дошла та имена Само жуто море има доиста свое име од жуте бое, а ово од онога жутог блата, што га жута река у море уноси. На они мести, где е на дну мора камен ил стена, па кад ни бура воду неузмути, ту е море сасвим бистро и провидно. Тако се около западоиндиских острва провиди морско дно из дублБине од 40 и 60, дегде и од 90 и преко 90 стопа. Кад се туда човек навезе, а оно се виде у дублБини читави вртови и ливаде од морских билн и од корала, по НБИма мили неброВ морских пужева школака, и миче се неброИ других морских животинн, а преко нбих и мимо нбих плови разновидна морска ситнил и крупниа риба. Ово е едан од наИдивниих погледа у мору и уедно облик, какав е живот на дну мора. У црвеном мору виде се корали из 120 стопа дублБине. На некв мести светли површност великога мора ноћу као ватра, реко би одоздо горе, и ако тада случаИно лађа туда пређе ил чамац, а оно се сав траг шш већма светлуца, чисто искре баца. Ово светлуцанћ опажа се и на манБим морима особито около ла^а и весала. Та светлост долази обично од