Школски лист

138

0 !?ОДИ. (Из природословлн.) 2. Морска вода, н4збна бон и светлуцан^. Морска вода ние овако иитка као речна и изворска, него е слана и горкуллста на блготка; а то е отуда, што у нвоН ииа различних соли, понаНвише ове соли обичне. НаИсланин е вода у великом мору; ту е на свако 100 ф . воде по 3 до 3 и по ф . соли. На ушћу већих река ние море онако слано, као на други мести, ер га речна вода мало разблажи. Речна е вода лакшп нег морска, пак се на ушћу подал^ у мору изнад морске воде држи, док е бура и таласи са морском неизмешаго. Само ни ово мешанб неиде до морског дна, ер ни бура не занБин сво море до дна, зато е морска вода што дубл4 то сланин. Наиман4 е слано источно ил бело море, особито н4гов ботнички залив, зато, што се у н4га многе и аке реке изливаго те га разблаже. Питаће многи: одкуда у мору толика со? На ово нема известна одговора. Но почем знамо, да у землвп на много места има дебелих жила и големих тавана нагомилано соли, кол се отуда као рудокопииа вади, то е вероватно, да и на дну мора такових жила и тавана соли има, кое морска вода топи и тим се соли. Од те многе соли морска е вода и сила тежа од воде речке и езерске, и због тога свака ствар лакше плива и теже тоне на мору, него у реци. Когод е прилику имао купати се у мору, тав се уверио, да се у мору куд камо лакше плива него у реци. То е и узрок, да теретне лађе кое по мору плове, чим у реку уђу одма тону, и ако се не одвади терета, оне се утопе. Како лгобопитни човек у свачему, чим му што само собом нсно ние, одма за узрок пропитуе, тако и овде пита: Зарад шта е морска вода слана? На ово се дае више узрока иавести. Колико е со нуждна за многе животин4 и растин4 на суву, 10ш е много нуждшш онима животиннма и билго, што их одреди 15ог, да живе у мору. Многи лгоди ваде и сами со, што е требаго, из мора. Но наНглавшш узрок, што е море слано ово е, да се море сачува од трулежа. Да е со противна