Школски лист

141

п шшетници доказују, да је Почајевска Лавра већ постојала у 1527. год. — То се види из писмена краља пољског Сигисмунда I. г. 1527, и краља пољског Сигисмунда Аугуста г. 1557. Онда је већ бивало вашара о слави на успеније, и постојала мала каменита црква код пештере, у којој су живили монаси. ј Но не много после употребило је пољско свештенство све своје силе, да у пределима, што су отети од Руса, покори православну цркву римској. Православни бивали су мучени и поругани. Но зато су се и ови тим већма противили и заузимали се за своју православну цркву. Тако је у то време добила Почајевска црква добара, одкуд ће да се издржава. Анна Гојска, спајиница, поклонила је 1597 много свога имања на цркву. У том тестаменту говори се, да је одавиа у Почајеву на стени суштествовала каменита црква свете Богородице, и у завештајује остављено, да калуђери те обитељи не смеју бити други осим православни. И та Гојска устројила је у манастиру типограФИЈу. Около тог времена избран је био за игумана отац Јов пре зван: Гвож^ем. Њега је прво и прво Константин, острожски кнез, измолио у игумана угорницког манастира, да га пусти у Дубенски манастир воздвижења св. крста, да би овој братији показао, како ваља живити калуђерски, и ту је био он 20 година игуманом. Но овде му додијаше млоге почасти, те он оде крадом у Почајевску гору, где га опет изаберу за игумана, и где се преставио г. 1651; а после митрополитом Кијевским Данилом, буде проглашен за светца. Још за живота св. Јова придобила је Почајевска обитељ промислом божијим неоцењену икону матере Божије. 1559 годнне дарује ту икону један грчки православни митрополит Неофит Анни Гојској за то, што га је врло гостољубиво примила. Чељад Гојске примети често неки чудан сјај око иконе и каже својој госпоји о том; ова изпрва не хтеде им веровати, док се и сама у сну и на јави не увери о том појављењу и чуду. Чује о том слепоро!јени брат Гојске Филип Козински, дође и помоли се најусрдније иред иконом и прогледа. Тако чудо приволе госпу Анну Гојску, те она призове епсикопа и много калуђера и мирски попова и однесу икону на Почајевску гору к пустињацима, који су жи&илВ у тамошњој пештери. Али по смрти Анне Гојске пређе њено добро к спајијама Фирлеј, лутеранске вере, кои живише у селу Козину. Ови нови владаоци чинише небројене пакости и обиде Почајевском манастиру, да недадоше калуђернма ни воде пити са свог имања.