Школски лист
142
Шта више, договори се Фирлеј са множином своји једномишљеника, и похара манастирско благо и украде и саму икону пресвете Богородице јер је мислио, да ће тиме одвратити православни народ, да не долази амо на поклонење. — Фирлејанци тако забраздише, да се Фирлејова жена, како ју је муж научио, обукла у црквене одежде, и с чашом у руци дошла у сред међу пијанствујуће и хулила и говорила бљувотине на православије и на св. икону. Но у истом магновењу, би наказана за тако бездеље судом Божијим. По овом случају помире се Фир|леји са Почајевском обителви и у измирици називају калуђере ове обитељи — не унијатима т. ј. православнима. — По примирици пренесу опет икону матере Божије у Почајевски манастир, но друге утвари не повратише, по свој прилици због тога, што су наскоро после тога кад Фирлеји поробише манастир, начшли Кримски Татари, и опусто нили место Орљу и друге дворове, и однели сва блага од околни владаоца. Пре но што ће се отац Јов преселити у блажену вечност, утешио се, што је видио да се дозидала 1649. г. велика каменита црква. Теодор и Ева Домашевски сазидаше украсише и обогатише је, Ева је у н.ој и сарањена. У време Збаражског рата 1675. г. опустошише опет Татари сва села и градове и обколеше са великом силом Почајевски манастир, нападаше на њега три дана, ио бише одбијени чудесном и невидимом силом и морадоше од њега одступати ма да у манастиру беше све сазидано из сами дрва, и ограда беше малена и слаба. 1670. год. 11. Август важан је по Почајев. Краљ Пољски потврди рисовуљом сва права и Фундације манастирске, и обезпечи им обстанак и дода: ако би ко хтео да наруши ту привилегију, да обитељи наплати за то 10,000 дуката у новцу. Али Фанатизам , исто ко и иеверство, не зна ни за каква права, не уважава ни саме свете законе. На кратко после тога овладају Почајевским манастиром унијатски калуђери, и назову се по духу римске вере — базилтанцима — и ступе у орден латинске цркве, под власт римски епископа. — Још се 1708 год. спомиње, да је тог манастира био игуман православан. Но почињући од 1713. год. па све до 1830. год. у свима актима подписани су насхојатељи — базилијанци. У другој половини ХУШ. столећа, појавио се један велики благодетељ Почајевској Лаври гроФ Никола Потоцки, Каневски старешина. Говоре да је то овако било: Потоцки живио је с