Школски лист

284

чувство засадим, и ту га укореним; то се заиста и теби за не манго доброд&телв приписати има, што си га у благу землго побожне ти душе примио, гди е очевидно сто пута богатшм уродило плодом. Слушагоћи р4чи учителн твога, слушао си р!чи самог св. Апостола Павла, кои се у писму своме на бврее овако изражава: „ПовинуМте се наставницима вашима и покорава^те се; они бдиго о душама вашима, желећи одговор дати, да с радошћу то чнне, а не уздишући." (Тл. 13. сх. 17.) Слушагоћи мое на твого собствену срећу односеће се р^чВ, сазидао си себи дом у духу светом, под кога е кров, спасавагоћи иас Господ, главу свого подклонио; а у овом опет блага душа твои в^чно спасение налази. Дом оваи доброд4тели у души ТВОШ0, у коме се Господ настанио, знаИ, да ти га е Господ и сазидати помогао, пак због тога, нитко га више ни порушити не може, као што и св, мати црква пое: „Ако Господ несазида дом доброд&телм, заман трудимо се; а душу нашу покривагоћи нитко неразори град." Свету ову храмину сазидану помоћу Господа у блаженоИ души твоши, споређуем н онов притчи искупителл рода човеческог у св. Евангелиго Мател, гди вели: „Сваког оног, кои слуша р4чи мое и испунава их, уподоблавам н мудроме мужу, кои е дом своН на каменитои ст&ни назидао, на кои падаше лиша и потоплнваше га вода, дувагоћи в4трови удараше наш. и он се обдржа; ер е сазидан био на тврдом камену." (Гл. 7. сх, 24—25.) Сазидао си дом доброд&телви у благоИ души тво1о0, ово послушношћу, кого си мудрим и отчинским савћтима наставника и учителн твоих, при ученго страних езика и школских предмета, покланло ; ово силом преимућства, кое си христиннскоб науки над свима другим наукама отдавао; ово посматран4м природе, кон е заиста по твоме изказу: Огледало, на коме супрот маленкости тво1об стои етворителв вселене и срдцев4дац наш Господ. Како све ово, гако и диплома докторска, не само да е задоволвила лгобопитство мое, о твоме, и у тоИ струци наука, учин!>ном усп^ху, него е 10шт отчинскоН и искреноИ желви мошв савршено одговорила. Ово ти са усхићеним срдца мога задоволвством изнсшшам. Али чедо! поред свиго ових на похвалу ти душе служећих добродбтела, шшт една те особито краси, а та е: „Признаван4 и благодарност према учителго твоме/' Ово ти е светинго душе твое силно обаснло. Ту се показало сине! да е између множине ученика, око коих сам толико исто, колико