Школски лист

285

и око тебе труда полагао: „Много било звани, а мало избрани." (Мат. гл. 22. сх. 14.) Немислим за све, кои учителвима благодарност нвно неочитум, да су и неблагодарни. Не, они могу у срдцу благодарни бити, но са ћутанЈм само ограниченост ума свог показуго: показуго да нису духовно узвишени, но колико земна само низко пред очима имаго, толико дакле умом и схваћам. „Духовно узвишен само, — духовна ц&нити разум-6." Ово не мое собствене, но твое похвале ради овд4 напомшгбм; ер си желћи Спасител^воВ сходно одговорио, уподобивши себе ономе едном између десет прокажених, кои се сам повратио, да благодари Господу за изцћлеше. Тада га е Господ запитао: „Небинше ли вас десет, па да гди су шшт девет? (Луки гл. 18. сх. 17.) Благодарност е велВка доброд&телв; неблагодарност пак наМцршДВ порок у очима св&том евангелске истине просв^штеног св^та. Неблагодарност према своим наставницима и учителвима ест гр4х смртни и неопростителни, као што нас учи морално богословие, ер се противи закону десетословил. НаНбогомудрш међу апостолима Павле, кога св. црква похвалом вселене назива, у писму своме Солунанима, да благодарни према учителћима буду, овако препоручуе: „Молин вас браћо! познавте оне, кои се за вас труде и предстоећи вам у Господу наставлаш вас; и имаМге их у преобилноб лмбави за д4ла нБиова." (I. Гл. 5. сх. 12.) А у писму на бврее вели: „ц &луИте свв наставнике ваше." (Гл. 13. сх. 24.) Ово св. Апостол пише, као ученик небесног учителл; као Апостол Христов, кои се сав учптелго своме посветио, и кои ово говорећи, имао е пред очима неблагодарност бвреЛску, према учителго св4та. Но ово говори он и као учителБ, кои е учећи народ разпространлвао науку божанственог учители нашег; па поганике и изичнике на в4ру христиннску обраћагоћи, ние се болБОв награди ни надати могао, до онои истоб, кого е и вселене учителБ искусио. И заиста круном неблагодарности, и в ^нцем мученичества ув&нчан, горку чашу грозне смрти испити иораде. Нек се нечуде дакле они добри учителБИ, кои м^сто благодарности, — неблагодарност од лгоди искусити мораго. Проучимо само повЂстницу св ^та, пак ћемо видити, да су наИревностнш учителБи, наИзаслужнш за отечество мужеви, за добра д4ла свон, главом платити морали.