Школски лист

347

бивши учителБ твоВ, истина сад више никаквог нрава над тобои немамЂ, но лгобав она кого према мени гоиш, и приврженост она кого сваком приликом према мени указуеш, — опуномоћише ме на то. Искрено сам те, чедо! позвао, но искрено си и ти познву моме одазвао се. Нисам те дакле имао нужде искушавати и на пробу ставлнти, као што е небесни учителг. и богочов^к свога ученика Симона Петра, трикратним вопрошеи4м дал га искрено лгоби на пробу ставлао, па посл4 тек рекао му, да пасе духовно стадо овце и аганћце словесне пастве и^гове (1ов. гл 31. сх. 15—17). Нисам сумнао чедо! ер сам ув^рен био, да ћеш са оном готовошћу и усрд1бм ту жертву од твое стране принети, с кохом е готовошћу Авраам возлгобл&ног сина свога единородног 1сака Богу на жертву принео, кога е у 100. години старости свое са свошм супругом Саром, кон е 90. година стара била, родт. (Бб1т . гл. 17. сх. 17. и гл. 21. сх. 1 — 7.). Ув4рен сам сине! да си готов умних плодова твоих онаку искрену принети жертву, какву е Авел Богу искрено принео, па кого е од рођеног брата Каина главом платити морао (Бит. гл. 4. сх. 8.) о овом увЂрен боим се чедо! да се подобни Каин ненађе и морално убиство над нама неупотреби, ер брат брату наВдубл^ очи копа. А пословица каже: „Реци право, па гледав, те утеци." Брзоавни позив у престолницу нашу, нвно ми очитуе, важност особе твое. Кад си пут Фрушке горе предузео, што си радостним чувствима потрешен 6 бш , нечуди се ни мало, ер то е сасвим природним течаем текло. За нас весел1б и радостше рађа ее и с^да сунце у наши предблп, него у страноме св];ту. Опоминли на дбтинске обичае наше, подмлађуго нас, и доба д&тинства нашег, у мислима нам повраћаго. — Бран4 1ванБског цвећа по разношарним и богатомирисним ливадама нашим, у н4жном д4гинству, почитовасмо за сушту светинго; у туђем пак св4ту сиатрамо ово, као нбке само обичае, случаем уведеие. Милш су наи онп пред^ли, у коима смо весело и радостно дћтинство наше проводали па ма ови и пустинд да су, од страних нред&ла, у коим смо само ио потреби прем^штени, па баш да би ови ШваВцарски ил 1ерусалимски били. Нису сиие! лгоди без узрока ону пословицу измислили: „Зец тежи онамо, гди се окотио:" Ово е преблаги Бог чрез маику природу лгодма уро-