Школски лист

348

дио; а скотовима и птицама такође чрез нагои природни (шб1шс1) улјо. За прим$р да узмемо само н4ке нтице, као што су ласте, роде и ждралови, кои због ладноће велике немогу овд4 код нас зиму да проводе, но у топлие пред§ле одлећу, ал како пролеће заслави, к нама се опет повраћаго, и на стара гн4зда свон настангого. Сл$дугоћи примЈр душо! служиће ти за доволвни доказ истине ове: У ПолвскоИ ухвати н4тко роду па 1оИ привеже о врат цедулго, на когов е написано било: „Наес сјсоша ех Ро1ота." (Ова е рода нз Полвске). У Египту ухвати н$тко ту исту роду, скине 106 цедулго с врата, и прочитавши шта е на нбо Л написано било, на другоК цедулви, кого е поред прстена заедно роди о враг прив!;ст, напише: „Скоп1ае Ро1оп13 ге<1еип1 сит <Јоп13." (Роде се Полацима, враћаго са даровима). У прол-ћће дакле иста се рода у НолБску на свое гн^здо поврати. Ово е доказ био, да свака птица свов гн^здо тражи, ер е на н4му лча. Да те е в4ст, кого си из уста преподобног старца чуо о моме напрасном из манастира одлазку опечалила, о том ни мало несумннм. А и хитнго, с кошм си журио се застати ме на м^сту, у коме ћу у пароброд с&сти, почувствовати могу. Ал ипак за обадвоицу сине! наивећи ударац билше, кад смо ири првом погледу, едан од другог у разстоанш од 50. хвати одстоали, а за тим за тили час, обратном погледу, — обратно изчезли. Гледао сам сине! како си честократно са обале Савске тужно полазио, и посл& се опет натраг повраћао, пратећи очима у напред пловећи пароброд, и густи са поднебесни облаци рукугоћи се и споивагоћи модри дим гледао, докле си га год догледати могао. А и сам нисам се са крова бродског одмицао, докле сам год златну абуку и частни крст на торнго православне цркве догледатн могао, у живом уображенго чувствугоћи, тебе у НБима гледати. Давно жел4ни наш састанак, осуетисе напрасним растанком. Тужно чувство у оном печалном треиутку, подс4ти ме на оно жалостно позорие, кад е „Овидш Назон" на запов&ст Аугуста Кесара Рим оставити и у заточеше отићи морао, како се сп своима послЈднго ноћ пола безчувствен опраштао. Да се дакле овд4 са нбговим собственим и послужим р!>чма: „N011 аШег зЈириј, ^иат дш Ј оу15 јдшћиз 1с1из, ујуИ е1 ез1 VI1ае пезсшв јрзе зиае. л (Не иначе био есам, как' громом кос-