Школски лист

349

н4ни, кои живи, но живот му бива нечувствени. Превод А. Мразовића). Дошавши на м&сто новог опредЈленл мога, дужан сам ти био, одма писмено долазак моИ обзнанити; но двоумш сам Драгутине! на кок) страну писмо да одправин. Па зато сам на твов лист желБно очекивао. Душо! ние могла Ана маИка младога Тов1б изилазећи сваки дан на пут коим е Тов1л отишао, па изгледагоћи га да 1011 се истим нутем од оних страна поврати, нестрп §лБив1д бити, иего што сам л био, изчекивагоћи сваки дан од наших страна пошту, да ми твоМ премили лист донесо; нит е већу радост почувствоватИ могла, кад е Ангел РаФаил Т овјго са младом нев^стом и заручницом, као већ вћнчаном супругом довео, него што сам л весело потрешен био, кад сам се са добитом твога премилог ма писма усрећш. Из нбга сам разум4о чедо! да за кратко вр4ме путованЗ. по ФрушкоИ гори предузети нам4раваш. То ти подпуно одобравам. Бавл4н4 твое у маиастпру Раваници врло ми е поволбно . Пћше и правило црковно тамо ћеш точно извикнути. Тамо е шшт само едан семенак међу НастолтелБИ Фрушкогорски заостао из спасоносног врта богоугодног митроиолита великог „Стратимировића." Што на будилник отца Киприана готром весело и радостно из ноћне постелЈ као елен скачеш и у храм божш на молитву идеш, то само дужност хрнспанску испунлваш. Свети Апостол учи нас: „Ако едемо, ако пиемо, или ако ма шга друго чинимо, све у славу божио треба да чинимо ." Но и ово е сине! у тебе една христнска добродћгелБ, коа сваколко похвалу заслужуе. Многи од другова твоих, не само да цркву р^дко пос4штаваго, но ни светим тклом и крвлго Спасител-ћвом можда у 10.година еданпут се непричешћуго!!! Овакови гр^шници одту^илису се од лица боааег, и Антихристим е руку задруге пруж1о. Бидовска ноћ у манастиру Раваници, у кошИ те е умно небесна св4тлост обасала, и у коме си у уображенго гочуо Спасител4в глас: „Прими дух свет!" предсказуе знатну епоху у животу твоме; ер сретна та мисао, коа ти на ум паде, да у духовну Академиго идеш, удвори ће те у свету обителв просв^те, гд4 ћеш науке богословске точно извикнувши по сретном натраг повратку, за ц4ло на Богословно, свештенство обоега чииа, а чрез исто и на народ наш у моралноИ просв^ти назад заоставши, иче и силте дМствовати моћи. Не