Школски лист

349

излажв само оно, што е човБк чипити дужан, пего и оно шт.о човћк као христианин чинити мора. Ова морална Богословил, кол се у нашоИ брархји предаб, да е та, само иие носи; а ииаче садржаН е нкт тако на ниском степену савершенстви, да кад би е какав учони Рус у руке узео, била би му см4шнин него Рабенерове сатире. На ову науку наввећма богословски в4штак какав вниман4 свое треба да обраги, кои жели на степен Епископа узвисити се; ер ако на тебе то узчекамо сиие ! онда незнам кад ће ово бити? Пастирска Богословид излаже све дужиости православног свештеника. Ову су у Русш списали: „Иартение СобковскШ Смолен&ки Епископ, и ГеоргШ КонискШ" под именем: Наука о свештеничким дужиостима. У Русш е ова 1776 печатана, а код нас е овд4 блажене успомене Митроаолит Стратимировић 1810. препечатао, и за школски штудиум увести дао. Из ове кнћиге пастирска наука предавана е до год. 1838; а слбдугоће 1839. год. онда бивши Протосинђел, сад сретно и мудро као „Правило в^рм и образг кротости" — управлигоћи богоспасаемом православиом епархиом Будимском: Епискол „АрсешВ СтоНковић" са новом и достаточишом го зам&шо е. Слава му! Као спомогателна овоВ, могла би се узети шшт она под насловом: „Писма о дужностима свештеничког чина," кого е на руском езику „Александер Стурдза" списао, а на србски превео пречестнн Архимандрит Гавршл (види повбст о II. вселенском сабору у Земуну 1855); а хошт као наИбогатие сокровиште у овом случаго служитн може: Раз1огаШ1ео1о§1о уоп 6о11 ОУЈ 1 Ж . Ке^епзБиг^. 1845. Богословиа Полемачка доволћна е за изучити го на изуст. Међутим, за опровержен^ првенства св. Апостола Петра међу другима Апостолима, доволбмо служи кнћижица: „Претрес сврху првенства св. апостола Петра спВсана латиницом од едног обитателн Фрушкегоре, а издана трошком друштва младиех гогославеиа у Загребу тиском Фран! Жупана 1850. и слово Московског Митрополита и синодалног члена преосвешгеног „Филарета" говорено 1844. при освештавашо храма манастира Чудова. А при предаванго цћле полемике учителБ науке овв помагати се може са кибижицом : „Камен претикании" превод Г* Павла Николића, пароха Карловачког у Новом саду год. 1847.*) (Продужи ће се).

*) Од неоцен$не су важности у овом погледу: „Писма православнаго