Школски лист

186

0 .

крадем уваћене тице; и како лукаво конабии младе пољске зецове у њиовим собственим кућицама „Нећемо, нећемо, лисицо, сити смо ми већ твога злочинства; него нам реци, да л можеш ти кадгод с твојимразбојништвомиданаграбусига?" „„Као и сваког лопова, што га има међу дивљачима, тако и мене гоне ловци, јер ја за неколико дана потаманим све зецове и жпвину, што их има у околици, или их бар расплашвм; они ме убпју доста пута баш при послу, или терају на мене ајку, или ми наместе гвожђа, или наиђу на моју кућипу, па ме ископају. Том приликом ртови њиови нањуше место где сам, па им лајањем дају знак. Кадкад ме удаве у мојој јами, и то тим, што позапуше гдегод је какав отвор, а спраи највећег наложе ватру, те ме дим угуши. Тако они меии долазе главе, мени кукавном створењу, која им толике пољске мишеве таманим, а још сам им и од те користи, што им после моје смрти моју лепу мекану кожу радо и весело остављам."" „Но, неваљалпцо једна, сад смо доста о т еби чули; али о леденој лисици готово рећи још ништа не знамо: па дед нам штогод и о њој прип о в е д ај !" „„Моја сестра ледена лисица, од прилике је толнка иста, као и ја, а њена светла, свилена длака у зиму је бела, а у лето пепзљаста. Она живи само у најладнијим земљама, на прилику у Исландији, Камчатки и тако даље, и људима је тамо и на добро и на зло. На добро им је с тога, што јој је кожа врло скупоцена, а па зло, што је она тако безобразна, да улази човеку и у кућу, и све што нађе поједе, изглође или однесе у своју стеновиту нећину. Што се тиче лукавштине и безобразлука, ту она мене далеко надмаша; она, на прилику, њушка болесног човека, као што то пси чине; она подкопа стубац, ако има на њему што за јело, тако, да мора пасти; путнике у сну штипа за нос, скине им у спавању капу с главе, или ако су легли на какву кожу од животиње, она је извуче испод њих, и т. д. За то их и лове Самоједи, Руси и-други пароди, па пм је тим милије , што је кожа загаситија; одеру је и продаду.""