Школски лист

187

Писмо из Плашкога Калу^еру Лази у Фрушкои Гори. (Свршетак.) Дед отче Лазо да видим, има ли китнасти Ср4м, колевка моа, историчних споменика ? Има да како! Кад са висине тог главнога друма погледам иа сав Ср^м, оиомин4м се светог „Димитрилкао патропа славног града „Днитровице," старог Сирмиума. Кад погледам на саму Фрушку планину, с4ћам се шшт римског Императора Пробуса, кои е у садаши4м селу Грегуревци први винову лозу засадио, с4ћам се и смрти н^гове, кои е вопнике гоиио, да копаго лрак из р4ке Саве кроз долнви Ср^м, па кои е то и главом платио. С4ћам се Ср!ма као драгог камена, кои е у круни уткан био л4пог и пространог србског царства. И он ме оиомин4 на негдашнго славу, кад е у н4му 13. столећа у граду Дабрацу (сад село Добринци) живио србски кралв Драгутин, господар од Ср^ма и Мачве, пошто е уступио крал&вство србско, рођеиоме а млађему брату свом, кралго Милутину. Врх куле цркве Добриначке испод церн се види са друма што е више Хопова. Са истог погледа, кад сам источно погледао, и нехотице ставлдо ми се на углед Сланкамен, тужно м^сто сладке* успомене од године 1471 до 1497, у коме е Змаи Деспот Вук, на понос народа србског 26 година господствовао над свим областима, у коима е народ србски живио под угарском круном. Господствугоћи тамо, себи е и задужбину свету цркву сазидао. Па посл4 многих на боИноме полго сабраних лаврових в^наца, коима е гоначку свого ув4нчао главу, онде е и кости свое оставио 1497. Слаикамен оваД и по смрги ЗмаН Деспота Вука, пов^стнИцу е србску ал на туђ рачун дичио. Срблви су себи изабрали 1691 год. воиводу Гована Монастирлиго, па под предвођен4м н^говим, сдружеии са цесарском воИском те исте годпне у великоВ и р&шително8 битки код Сланкамена, силно су поразили Турке. Они су тада 34 заставе и 11 тугова турски задобили (тугови су конвски репови, кои турским пашама за накит и одличие служе). Овд4 е и сам велики везир турски ћуприлић, са 20,000 свои Турака на боишту остао. Монастер-