Школски лист

185

северним крајевнма. Јаме, у којима ја жпвим, или правим сама, или, што ми је много удесније, ја истерам јазавца, па се уселим у његову рупчагу. Обично су 3 до 6 стопа дубоке, а унаоколо имају кадкада 40 до 50 стопа, и изгдедају као какви одници, котлови и вајати. А близу јаме нмам обично још по коју рупчагу, да се нађе, ако би дошло до невоље, НајважнВји ми је одник онај, што спавам у њему, а у тај псти одник бежим, кад ме повијају моји злотвори."" „Ал садбиопетволелизнати, чим сетичастишкад огладниш, и како ти долазиш до твоје ране; приповеди нам сад и то." ,,„Ја најрадије конабим гуске и патке, зецове, младе срне и кокоши, ал' особито радо једем меда, слатка воћа и зрела грожђа; али кад тога нема, несрдим се баш ни на мишеве и пацове, змије и кртине, а добро ми пријају и бубе и црви. А да увардам оно, што ми је за јело, ту ми здраво помаже мој фини господски нос, кои свашта ум:е да нањуши. Кад нацуњам какво живинче, да је гдегод прилегло, а ја ти полагацко, као мачка, милим, и то увек уз ветар, и довучем се на трбуву до близу живинчета, пак онда наједанпут вешто скочим и шчепам га. То највише с тНцама тако радим. Па за то ме се тице највећма и боје, па чим ме осете, а оне подигну дреку, те тим и свима комшијама својим даду на знање, да је општи непријатељ близу. Косови и дроздови прате ме скачући с дрвета на дрво и крештећи опомињу друге животиње да сам ту, а ја оћу да скапам од једа. Врло се лукаво владам, кад набасам на зољино или бумбарово гњездо. Ја најпре шапом раздражим рој зоља или бумбарова, а кад ме нападну, а ја се ваљам по земљи као бесомучна, бијем репом непрестано по землви, и бацакам се као бесна све дотле, док их све непотучем. Онда тек извучем са свим њиово гњездо, и наслађујем се том слатком и нрекрасном раном. Бојећи се да ми но нађу моју кућицу, никад нећу ићи у лов близу моје рупчаге, него увек врло далеко од ње, баш као што раде и ваши лопови, који су лукави као и ја, те свој занат терају увек далеко од свога села. Кукурекање петлова. и какотање кокошију, увек ми изгледа као пријатељски познв, да им у пооде дођем. Али кад им одем, онда ми није доста да се само за онај пар насИтим, него их наубијам сијасет, па их посакривам гдегод у трави, или одвучем у моје амбарове. А оћете л' сад да вам приповедим, како варам тичаре, па им