Школски лист

182

Оуу* " ро^н, Нлсх гр-кшм! походи ; Нлш# М8М0ТК У3( НЛ С1КЈ, И СВЕ НЛ1Ш ТЈГ0К1: ШБОЛћНЈ , НШОЛћШ. Нлш% пор^чникх уфлнми, бДБЛ ^ОЧЕКЛНИ, ГисУсХ Хр |ст ОСК 6ПЛСИТ(Лћ, Лнздског« родл иск^питЈЛћ:Пркллпи Г1р1КЛЛПИ. Когл СМ^рНО СЛЛБиМО, Д#ШЕ СБ01 КрЛСИМО , 6блнгелскол\х докротом«, Докри д-клл крлсотоллх: Окилно, окилно!

Омил&и илмх « БожУи Омж, Помил^и нлсх Тм с' бшсинј; Ордцл нлшл огрлни; Д^омх СБ1ТММХ зл^лни; Нл ^окро, нл докро, МиЛОСТћ ТБОА ШКЛ К#Д{, БЛЛГОСЛОВИТ СБОЕ ЛН5Д1, Дл К[\1 у МИр^ ЖИ6ИЛИ, П ЛО^ОБИ Ч МНОЖИЛИ ЗшЛЛћСКИ , З^МЛЛћСКИ ОЛЛБЛ ЕОгУ Б(ЛИКОМ{, У ТјЖ ЛИЦЛ 0ДИНОМЕ, 0'ГЦ&\ Ошн^ И Д&Х^ ©Б1ТОМ1, Цлр# КЛЛГОМХ Н1ККНОМ1: Нл Б 'кки, нл в кки.

^Тминћ.

У Коларићу 1. Дек. 1866.

II. В,

Дете и јагње.

Јагње моје, скочи мало, Де, — да видим како знаш, Ев' и ја ћу, што си стало! Што се самном неиграш! Де, потрчи, ев' овако, Де да видим ко ће пре, Напред само, брзо, лако, До ливаде шарене!

Та што си се забленуо, Куда гледиш онамо, Хај будало, скачи брже, Скачи, — гледај овамо! Гле ливаде, гле травице, Та гле цвећа шарена. Ту су млога браћа твоја Белог руна, — свилена.

Хај беканче, трчи тамо, Паси траву зелену, — Ал' ми немој да опустиш Сву ливаду, — шарену,

П. Д.