Школски лист

183

В е р а. (Из науке о дужностима.) На кога се ко ослагш, радо од тога прима и обећан^ и обвезан'!; а ко свое обећанЂ и обвезан^ савестно изврши, то се зове човек од вере, и сваки има на нћга веру. Вера е веза сваке дружбе ; на нбои се држи породица, и обштина, и држава; од нћ долази сваки благослов. Ко е веран и поштен, ма у кошИ он служби био, он е на благослов свакоме, па и н4га сваки благосила. И вера донесе сваком поштованб, као и истина и поштен4, па и онаи наИманви слуга поштован е, чим се посведочи, да е веран. Вели пословица: чист ко злато; као што нема на злату никакве мане, ничега нечистога, тако нИ на души верна и поуздапа човека, Алп ко ће овако да буде, вала добро да премисли, кад шта обриче и обећава; ер ако после неби могао свок) реч одржати, било због оскудице снаге или средства, он изгуби веру и нестане поузданз на н4га. Ко е дакле рад, да сачува име поуздана човека, нека добро мери, пре но што се прими службе кое. Ко неизврнш на се примл^ну дужност изгуби име иоуздана човека. На поузданога човека повери сваки свако благо, на ко поверено благо не сачува поштено, таВ погази веру. А вера ние само у великим добрима, иего у мплима Ко е веран у малом и у многом е веран, а ко е неверан у малом, и у многом ће бити неверан, вели св. писмо. НаНманд невера гроб е вере. Зато е сасвим опака сна мисао, кошм неки држе, да е невера у ситницама допуштена. На ситницама научи се и за крупнпце, и на малом за велико, и тера дал4, док не дође у неверству и непоштеН10 до наивећега. Силни су лгоди само овим путем сатрли се и пропали, особито слуге и сиромаси Али савест опомин4 свакога код сваке и наиман4 невере; заго вала сваки да пази на нго, па да сачува свое лепо име поштена, истине и вере.

Догађаи о животинлма. СЛЕПИ НАЦОВ. Ни на кого животинго, што уз лгоде жави, не гаде се лгоди толико, као на пацова, и опет има и на пацову по нешто, што би мого многи човек за пример узети, Неки учен човек, кои обичаи имађаше еве око себе добро мотрити, казуе следећи дагађаи.