Школски лист
81
истина; сваки човек сана, само неки живл4, неки слабл4; неки се могу бол4 да опомену, неки слабие. Кад су се живци чуства и осећаа доволбно од;«орили, кад се тело саиом доволбно окрепило, онда се човек сам пробуди на ново делан4. Што е човек млађи, то му е већа потреба, да дуго спава. За то мало детенце проводи свое време у спаванк) и пићу, за то оно, дуже од године дана, спава више од по дана, за то е нуждан момку и девоЗци дужи одмор, него зрелом човеку и жени, за то е напоследку старцу, кои мало снаге на рад има да потроши, кратак сан доволдн. К сну привлачи човека недостатак сполашн&г забавланл. За го е дете одмах санано, чим нема чиме да се забавлд; да се само забавла то 10Ш не уме. Дуго време, тишлна, сутош. и помрчина успавлкш скоро свакога. Много чини у тои ствари и навика, и има много одрастних, кои се с тешком муком могу задржати, да у обичаено време не легну спавати, а кад^ то време про^е, могу после шш дуго да нелегну. Здрави лгоди, а особито деда, могу осим тога заснати кад им е год волл. Познато е напослетку, да све што тера крв у мозак, лако навлачи сан. Тако на прилику лка пића, велика хладноћа и т. д. Сада ћемо прећи на повдина правила о томе, како се има човек владати шго се сиавам тиче, а што смо досад уопшге о сну рекли, то смо држали, да е нужно било рећи, како би читаоци бар у површиим цртама имали слику физиологие сна, и како би могли ово што ће следовати, на ачем темелго утврдити. А за живот преноручуемо да се уважи ово што долази : Што се тиче питанл, к о л и к о с а н и м а т р а н т и, ту се може на два начина грешити; може се одвећ дуго и одвећ мало спавати. Обое е по тело од грдне штете. Кратко спаван^ чини да е мозак врло осетлвив, а исто тако и чуства, и живци за мицан-ћ; сила уображена е болестна, чуствила вараго, наилази несвест, болест очиго, грчеви у удовима и т. д. Додние се пређе из те болестне раздражености у претерану раздраженост, ум се загупи, сан не може на очи, мозак е слаб, и хоће капла да удари човека. У исто време и свариван& иде тешко, човек. не може да еде, зло му е, повраћа; све се влаге у човеку узнемире, кожа не може свое да чини, наиђе напоследку грозница и оаадан^, те навуче и саму смрт. То све бива брже код деце, мугаких, раденика, сангвиника ; код оних кои су иначе навикнути да дуго сааПр. Срб, мл. бр. 9, и 10. 6.