Школски лист
85
стуба пост8вл4на, те у скинш беше ова размерица — висина н4на десет лпката, дужина тридесет, а ширина десет. Даске су се утврђивале клампама ; осим тога било е на свакоВ даски по пет карика, у кое се мећале пречаге од сптим - дрвета. С источне стране на улазку у скиниш не беше зида; у место зида беше ту пет златом окованих и у бакарним цокулама утврђених стубова, на коима беху златне куке. С таким стубовима — само што их беше не пет, но четир, и што беху утврђени у сребрним цокулама — разделвивала се унутрашни част скиние на две части тако, да е „сватое" било дугачко 20 лаката, а десет широко и високо; а „свнтое свитихђ " — и дугачко и ншроко и високо десет лаката. При улазку у скининз висила е така иста завеса. ко при улазку у порту скиние. А така завеса оделивала е и свето од свето-светога, само што ова беше украшена са четири покрова : едан е ланени, уткан хилцинтовпм , пурпуровим и багрнновим бонма, и украшен с херувимима ; други вунени (од козие вуне), и два кожна са обоадисаним длакама, сложени едан преко другог, покриваше и скиниго и зидове скиние, осим са восточне стране. Порта била е назначена управо за народ. У срсд порте стоно е пред скиниом олтар рад жртви. К н4му е доводио народ жртве, но иза н4га ние смео да проникне Олтар беше саграђен из ситим - дрвета и окован бакаром, а по среди беше на н$му бакарна пређа. За олтаром стоала е тучна умиваоница из женска огледала # ) определбна на то, да жреци у н^му оперу руке, пре по што приступе к служби. Само су свештеници смели улазити у свлтое, а у свнтое сватвгхг смео е улазити само првосвештеник и то едаред у години, с десне стране код улазка стоала е у „свнтом," трапеза предложешн. То е био мали олтар од ситим-дрвета, окован златом, са изрезканим краевима. Мећало се на н4га сваке суботе по 12 хлебова, на брого дванаДст израилвских кол^на. Хл§бови били су отдел4ни едан од другог са златним плочицама угнутим на ФОрму олука. Супрот трпезе стоао е свећник са 7 свећа и био е од злата изваан налик на дрво. А напред ближе к свнтому сватих, столо е кадиони олтар. Свештеник е приходио амо свако готро и вече, да палп ил гаси свеће, и да окади мирисима *) Металне плоче, кое се у оно време употреблнвале место данашнБИ стаклених огледала.