Школски лист

меници, као и сама вера, имали су откривени, божествени характер. А с друге стране, кзко е едаред био построен храм, то евребски нзрод, ние смео имати другог храма. (Лев. 17, 1 — 9 Втор. 12, 4 — 11). Зато е евреНски народ у едно време морао да употреби све свое силе и сва могућа материвлна средства, да построи такав храм. У течаго времена имао е евреВски народ, едно после другог три храма. Сваки е био саграђен по едном и истом образцу (калупу) као што га е показао Бог Моисего на Синаискои гори. У том су се само разликовали : ако е едан био богатие саграђен и украшен, ако е био већи или манви, или што е био искусние изра^ен у поединим ситнкцама, но у главном био е едан храм ко и други. Скиниа се спсто.чла из двора (иорте) и из светилишта, или уираво рећи скиние. Цело место личило е на дугуллсти четиругао тако, да се дуже стране пружале од истока к западу. Светилиште било е раздел§но на две части : преднн част звала се „Свнтое" а стражгш углубл4на — сватое сватихг. Порта е била у дужину сто (100) а у ширину петдесет (50) лаката. и била е огра^ена, окружена са 60 сту г бова (дирека) , кои су се задевали у бакарне цокуле , ва Форму ко у што се у нас „небо" меће, и утврђивали се бакарним чивинма. Капители (глава на стубу) беху оковани сребром. Сваки стуб био е пет лаката висок и стаао 6 едан од другог на пет лаката далеко, На сваком беше сребрна кука, о коима е висило комађе кончаног платна, сваки комад дугачак петнаИст лаката, што е служило у место зидова. То платно допираше све до источне стране, куда се улазило у порту. А ту, на улазку висила е на четири стубз, што су ту станла, обешена завеса, такођер из сучена ћетена; али у нбо0 беше уткано хинцинтове (лгобичасте), пурпурове (црвене) и багрннове (скерлет црвене ко крв) бое; и беше дугачка двадесет лаката. Скишш е стонла у сред порте ; зидови и то северни западни и гожни били су од дасака од ситим - дрвета ( к ° 6 не труне) и биле су покривене златом и утврђене, усправл$н° стоећи (уег1јса1) у темелго сребром окованом. Северни и к>ж нИ зид састонсе из двадесет — десет лаката високих а поДрУ г лакта широких — дасака; а западни из шест дасак 9 те исте висине и ширине. По угловима скиние беху ^ошт Д ва