Школски лист

106

стали смо члановима свете православне цркве; сви смо позвани, да насл4димо царство кебеено, свима нам е отворен улазак, и показан СпаептелЈш пј ? т у вечно блаженство. Слава и благодарност милосрдном Господу! Но да би заиста добили вечно блаженство, дужниемо и самп потрудпти се о том и испунити неке обвезе. Какве? Казаћу у кратко : да би придобио царство небесно и живот вечни, дужан е христилнин у течаго земног живота свог пристоЗним начином ползовати се оним духовним благом, кое нам е Спасителв дао. Ми називамо Господа Исуса Христом, т, е. Помазаником. Зашто ? У старом завету називали су помазаницима : Пророке, Првосвештенике и Цареве. А Исус Христос, кои се од пресвете Д4ве Марие нашег ради спасенин родио, с4динио е у Себи службу Пророка, Првосвештеника и Цара. Као Пророк открио нам е непроменвлБиву истину в4ре, нвио е роду човечием свого спасителну и Божествену науку. И тако пре свега дужнисмо старати се, да ту науку познамо н у нго в4руемо од свег срдца. Исус Христос , као посредник и првосвештеник, измирио е нас с Богом, дао нам е приступ к Шму, слободу да му се молимо као Отцу, да се у«>амо у Шга и очекуемо од Шга велике и богате милости. Дужнисмо дакле молити се Богу и уздати се у Н4га. Као Цар, дао нам е нравствене законе или запов^дп, и за испуннванћ тих обећао е вечно блаженство. По том смо дужни повиновати се Шговим законима и испуннвати Шгове заповести. Таквим начином, да би постали правим ученицима Исуса Христа и насл4дили обећано нам од Шга царство, дужнисмо вЈровати у Бога, уздати се у Шга, молити му се, и чинити добра, н&му угодна д&ла. „Видил\х уки> нћш^к, ш<оЖЈ з*рцллол\х БХ глдлнТи, тогдлаа ЛИЦЕЛУЈ КХ ЛИЦ^> : ншн-Б рлз#лл4к> а члсти, тогдлже познлнз, гакшж! познлнх : н&ш^ Пр1КИБЛК)ТК ; Б^крл, НЛДЕЖ^Л, ЛКЗЕћ.1, — три ПА. (1 кор. 13. 12, 13,). Ми ћемо видити некад Господа нашег лицем к лицу, а сад док смо на землви, дужни смо тежити к н4иу, угађати му, духовно се с нбим спаати средством в^ре, надежде и лгобави. Како и у што треба да в^руемо, како и за што да му се молимо, шта да испундвамо и чега да се клонимо, — свему том научава нас св. мати наша Црква; она е од Господа добила власт и силу, да чува и распространнва међ лгодма н§гову науку и раздае даре благодати, за нас нвиме прибавл4не. Ко се неповииуе цркви, таИ се неповинуе Исусу Христу; „онав неможе називати Бога Отцем, кои недржи Цркву за