Школски лист

105

6. Устонна и утрула вода наИбола е за заливанб расада. Водом с балеге заливано цвеће наибол^ расте. Мочарна земла на нркове се осуши и поправи. Што е землл црнн, то више топлоту упиа. Шеница и раж пршпо на детелишту и репишту. Не зарони семе нИ сувише дубоко ни плитко. Дубоко зарон4но семе не добие доволбно влаге ни ваздуха. Плитко заронЈ>но семе осуши се ил тица поеде. Што е земла плодшш, то ман4 семена треба. На шеничништу никад добро не роди шеница, раж, ечам. Жита вали пре жети, него што зрно стврдне. Што се виноград чешће окопава, то бол4 ра^а. Вино вала одма с киселице оточити, чим преврие. Паметан домаћин гледа да запати паиболго пасму стоке. Пзметна домаћица запати наВболм пасму живине. Краве ран^не репом много и добро млеко даи. Варено млеко дуже се одржи да не ускисне. 7. Разуман ратар не угари, но ђубри и сее непрестано. На сунцу изветри ђубре, а на киши исплака се. Што се землн дубл4 оре, то болви род рађа. Ко под марву сечку стере, наИбол4 ђубре добива. Иза ечма валн истог лета 10ш шта посенти. Пепео волего: чокот, репа, репац, купус, келв, кромпир. Пескушу волего : кромпир, прон, ечам, елда, зоб, кокуруз. Преливагоћи воћа и расаде водом чађавицом утамане се гусенице. ^убрено и окопавано воће лепше и више рода дае. Више вреди едно дрво племените воћке него иллда шугулн. Ко накалами нбуку на трешнго, добие наирумениго нбуку. Колико засадиш воћних коштица толико ћеш добити младица. Младом кокурузовином ран4на музара, дае наивише и наИслађе млеко. Што е штала тешна, то е вшие ветрити валн. Врело ело и пиће за псе е врло шкодлбиво . Кошнице валн заклонити од зиме и ветра. Што више суварака, то е бол4 вино. У житнице свежено зрно вала чешће претресати. На сир комловом обложен неће ни црв ни плесанБ. Од брашна на ређе сито сеаног питавш е леб. Благо поступан4 унитоми навдивл^г звера. Болесну стоку валн брижлБИВие неговати, него здраву. (Продужиће се.) Катихизичке Бвседе. Б Е С Е Д А 1. 0 том, што е нуждно човеку ради спасенин. „И же вНкр^ им1тк и крститсА, СПЛСЖ7, к^днтк" (Марк. 16. 16.) По благодати БожшоК, сви смо ми, Браћо! добили у св. крштенго на0драгоц4ние право, називати се христианима, по-