Школски лист

98

„Човек е само за друге лгоде одре^ен." — Истина е, да е човек христиннин за истину Божик) и за свое ближн4, кад иотреба изискуе, све свое, па и саи живот своИ жртвовати дужаа. Таково пожртвован4 ест дело наисветие. Тои наИузвишени1оВ идеи упућуе нас пример саиога Спасителн нашег, и безброВни збор иученика, исноведника, и светитела, па и сама задруга човечил изискуе оваково племенито пожртвован! од свештеника, воиника и лекара, 0 оваковои пожртвованго за сведочбу исгине, и за благо своих ближнвих, ние овде реч, него се овде мисли онаково одхран&иван!; деце, при коме родителБи, задруга или држава сматраго децу као неку робу, кого они за свого корист и потребу васаитавата и употреблнвати иогу сасвии по својоИ волби и ћуди, и ради своих себичних тежна и намера. Тако знаио да е обичаи и данас у Китаго, и у млопш друпш азпческии зеилаиа, да родителћи свого децу убидго, изиећу и продаго; или да лгоде, као неволвно робл& купуго, продаго и за свое себичне ц4ли употреблгого. Овоме нечовечном поступанго сасвим наличи теран4 деце у прошнго, или у крађу, да тим родителБима помажу; мучен^ мале сироиашке деце са тешкии пословима но Фабрикама, у служби и на занатима; непуштан& челади у цркву у дане празничне и неделвне; навикаван! господске деце на лбност, ласкан^ и безрасудно харчен4 свога иманн на забаве и весела, кое све неприлике у данашшћ време се често и међу христиннима налазе, 3. Вештаствено (иатериллистично) васпитаванЈ Ово се поводи за начелом : „Човек е одређен само за оваб земалБски живот." Кад би човек створен био само за оваИ земалБски жнвот, кад неби за н§га било вечности; онда би они имали право, кои пазе на наиближу и видиму корист и потребу сваког поединог васпитаника, а и шта би Их се тицала далека и по нбиховом мн&ниго сасвим неизвестна будућност. По ово0 науци наившни степен савршенства, до коега се човек попети може ест та8, да постане светски грађанин и врстан члан дружине човечие. Плод оваког васпитана есу они уроци, кое често у данашн! доба из уста родитела и старешина чуеио, и кои овако гласе: „Научи што валнно, да можеш у свету напредовати, да можеш твого породицу издржавати и да 100 на понос служиш; гледаб па се на^и у свету; уживаи свашта у свету али умерено." и т, д, Како би адио било човечаство, кад у и4му осим ове никаква виша помисао, никаква племенитин наука не би места