Школски лист
101
веле, кад се разум пробуди и развие, онда ће дете постати п о себи валлно, добро и за свашта способно. Но посл&дице често показуго, да оваково еднострано изображаванб разума проузрокуе у питомцимма охолост, поуздан& у саме себе, себичност и отданост сваконким страстима, као што о том и она проста пословица вели : „Где су кола мудрости, ту су двоа лудости." Лруги опет желе : „да се разуи изображава само учен4м стварних и за живот грађански нужних знанл, ер незналица ние никуда у свету пристао, и већ е по себи невално човек." Но и у овоме послу млоги су претерали цретоваривагоћи децу вигае него што су кадре поднети дечие снаге, те тиме проузроковаше млогозналост и површно знан4, при коме е обично срдце празно, и необделано. г) „ИзображаваИ дечие срдце и стараИ се да деца постану нћжна, побожна и племенито осећагоћа." И оваИ начин васпитаванн због едностраности свое ние у свему добар, и доводи децу често до велике разн$жености, осетлвивости, лицемерства, притворности и лукавства. 7. Безусловно или независно (абсолутно) васпитаван4. Начело му е : „Човек нити е од природе добар, нити е невалло , него онакав постане, како га васпитаго." По овоме мн&ниго васпитаван^ ни мало не зависи од дечие природе; оно може учинити с дететом штогод хоће, само кад се по плану удесе први утисци што их дете добил, сви примери и сва раднл околине, и кад су васпитателви вешти у свом послу. 8. Натеривагоће васпитав ан4. „Гони човека на добро тим ћеш га наМпре и наилакше валаним учинити." То е начело натеривагоћега васпитавана, кое на жалост јошт у гдекоим ви11шм и нижим школама и у млогим породицама влада. Васпитателћи ове врсте, ради су суморним и сувише охолим понашан^м своим према питомцима себи важност код ншх задобити, али се они лгото вараго, ер права важност недобиа се претераном строгошћу, него отачаском благошћу и лгобави према своим питомцима. ГоненИе при васпитаванго пробуђуе код младежи мрзост, потавну злобу и пакост понаИпре према самим васпитателвима, па затим и према другим лгодма, а кад тако одран^на омладина одрасти, онда и она постае прека и опора према своима млађима, те тако у пунои мери насл§ди све пороке своих гонитела, од коих се у младо свое доба гнушала. Време би било, да се већ овако нечовечно васпитаван^,