Школски лист

100

6. Човеколгобиво или Филантропско васпитаван4. Начело му е: „Ч° век е °Д природе сасвим добар/' По овоме начелу васпитан-6 има се само око тога старати, да се све ниже и више снаге дечие природи сходно развиаго, и да се снагама овима добар правац дае. Кад би носиоци овога начела своши науци сасвим сл4дствени остали, то би они морали управо оканути се сваког васпитапа, и оставити децу саму себи. 6р кад е природа човечил сама по себи тако сувише добра и савршена , то се неможе ништа од тога болЈ и савршение васпитаван4м постићи; сваки дакле уплив васпитателћски на снаге духа дечиега, био би насилно нападан^ и узнемириванЈ природе и н§нога деланл, Будући да се Филантропско васпитаван1> нигда подпуно и сасвим у практики извршивати ние могло, то су се педагоги, кои се начела овога држе, поделили на млоге врсте, и изве.ш млога нова начела, од коих ћемо наВглавниа ми овде укратко навести : а) „Буди здрав, или стараИ се за здравл! и очвршћен! детие све дотле, док се н^гова Физична снага не развие, па ће остало само по себи доћи." Мислителви, кои ово начело, усвоише, држе, да с телесном снагом свагда долази нравна снага и свако умно савршенство. Но они се у том вараш; ер искуство показуе, да снаге душевне, коима се васпитавашћм добар правац не дае, лако могу подивати и саме себи оставл^не уплести се у замке порока, коих се нигда више сасвим не могу опростити. Притом наиачи и наИчвршћи лгоди, нису свагда наИразборитш, наипаметнш и наНвалннт. Добра е дакле ова наука, али ние главна, ние едина, нити нам цело васпитан^ од саме н4 исклгочиво зависити сме. б) „Пусти детету све на волго, па ће му се тако вола оснажити и задобиће стални и постонни карактер, слободу и самосталност, а то е наИвеће благо; своеволвност е добра, а попуштан! туђов волби не вала/' Ова наука кад се до крабнвости дотера, отвара пут сваконким страстима и непристоЗностима; ер по нбо 0 се наивећа бездћлиа хвале и похвалама преузносе или барем извинаваго и полепшаваго као плод слободне вол^, а шгунство и тврдоглавство узима се као црта чврстог и сгалног карактера. в) „СтараИ се да разум изобразиш, ер просвета срца и благонравност зависи од просвећеног разума." бдни од оних, кои овоме начелу сл§дуго, захтеваго да се само разум развин и вештба, а св9 им е едно, научила деца што притом или не научила; ер