Школски лист

114

и н би шогао као и ви, ову прву ноћ наступагоће нове године сладко и спокоИно проспавати, да сам хтео!" ,,0, наИсрећнш би н био, — драги мои родителБИ — да сам ваше жел$ — кое ми о иовоИ години подносисте и ваше мудре савете усвано и по нвима се владао!" У том грозничавом сећанго на свого младост — оно златно доба живота свог — причини му се, као да се она личина, коа е на се узела в&гов лик, из гроба подиже и исправлл. Већ више ние могао ту утвару гледати. Потоком му сузе потеку из очиго; и он тш еданпут неспокоВно уздане па повикне из свега гласа: „Поврати ми се, поврати младости мон!" И заиста, младост му се на мах поврати; «р он е страоту ту само снио, он е шш млад био! Све е као што видиш мили читаоче! сан био; само н4гова заблуда, нЂгов порочан живот ние сан, већ ава. Но он благодари Богу. што ће шш као млад сићи с пута заблуде и греха, па ће ићи у будуће оним путем, коИ ће га одвести иа пол4 доброд^телви, на пол& где агфели божш живе. Сиђи се с нбим заедно, млади читаоче, с' овог хр^авог пута, ако си већ на н-ћму! ер оваИ страшни сан ће ти у будуће строги и неумолими судин бити. Па ако и ти некада овако тужно викао будеш: „Врати ми се тш едном лепа младости моа!" буди уверен да се неће повратити. Посрбио: У Н. Бечего, на Видов-дан. П. Перић, ђакон.

Цар Леополд. (Из отачаствене историе.) 1. ТУРЦИ Н А БЕЧУ. Прође преко 100 год. дана од несретне муачке битке, а у УгарскоВ никако ништа на бол^ да пође. Среднви део Угарске и све доИне земл4 држаху непрестано Турци под своим крвавим мачем, а источни део са ЕоделБом станше под нбиовим покровителБством, кое врло мало уђе беше од нБИОва господарства. Аустрин е била приморана сву свого снагу на пол§ У Немачку извућа, да одбие ону велаку погибео, што оно за-