Школски лист

113

час ашрну землго, на кошИ амачно нико тако неспоконн н тужан не беше, као он шхо е. — Гледао е гроб своИ пред собом, ко8 не беше више зелеиилом младости, већ снегом старости застрт. Очаино е посматрао сав своб долкошнби живот, па е увидио да е на нбиви богатог свог живота пожн4о сам грех и болест, и таке пороке, кои му тело разорише, душу опустише, прса отровом напоише, а старост горким канн^м зачинише, Дани младости облећаху около н^га као каква страшила и чудовишта, па га грозно опоминаху на оно принтио готро, кад га е отац извео на раскршће жпвота, с ког десна стазица води на мирно и непрегледно пол& добродбтеЛБИ, на пол4 на ком вечито супце сае, и на ком анђели божш живе; а лева стазица води у понор и развалину порока и известне пропасти, у мрачну пећину, са кое ледених зидина отров капл4, по ко10и гуе и лкрепи пузе тражећи себи пл4на. На прсима му е змин до змие висила, уста му пуна отрова беху и већ зпа^аше саде, где е био. Без чувства а тугом и жалошИу обтерећен уздахне он и повиче: „0 небо, небо, поврати ми још едном младост мого! 0 драги отче моИ, одведи ме шш едном на оно разкршКе, да другчие бирам!" Ал драги родителБ н4гов већ се одавно унокоио беше, а дани младости н4гове тамо одлетише, од куда се никад више не враћаго. Опажао е више пута свећу варалицу како над барицама светлуцагоћи трепги и набрзо се угаси, па е уз сваки пут тужно повикао: „то су мои изгубл^ни дани!" Опазио е како звезда с неба пада и блистагоћн се изчезава: „То сам а" — говораше крваво му срце, а зуби каанн угризаху му све дубл^ у развал^не ране уз тако сећан4. У том заносу привиђаху му се месечннци по кровови, привиђаше му се ветреннча, како е дигла свод огромна крила, — као да му поразом грози, а у празноИ кућерини — у којо И мртва тишина влада, привидило му се да е заостала нека личина, коа као да све више и више н&гов облик на себе узима. Баш кад му наМвећа страшила на очи стадоше излазити, зачу се нека свирка кол е „нову годину" поздравлала. Умилни звук те свирке ублажи га малко. Дошавши к' себи, погледа унаоколо, сети се своих некадашнБих приателн, кои су сада и 6олби и срећши од н&га, кои су учителви на землви и родителБи срећноМ деци, кои су благословени од Бога и награђени за свого честитост и валаност, па уздишући рекне: „0,