Школски лист

181

године прим4тио у обште оолби успех у школама, и то особиго код оних учителн, кои се есенас ириликом састанка и братскога договора уверише о користи разумног начина обучавана, пак се своВски потрудише, да у кругу свое радн! оствлре поправлен^ нвног обучавана, око кога се врстни наш Господин школски саветиик Др. ђо]>ђе Натошевић ревностно и неуморно трудио, док нам е очи отворио и упутио нас како наи се валн застар4лог механизма отрести, и путем напредка поћи. На жалост опажа се, да има и такових млађих учитела, кои брзо забораве науку и савете, што су у нрепарандш добили, пак држе да им се више нетреба учитн и трудити , чим декрет у руке добиго. Таки лгоди дошавши на место определет свога прве године доста добро раде, али на брзо послушак) савет неразумних и ленвих трбуха, каквих у Бачкои на више места има, кои младом и неискусном учителго веле : „Нетреба све оно слушаги што вам се у препарандш говори; може се то и овлаш радити ; видите како се ми нетрудимо и немучимо, па нам опет бол!> срећа пева него вама, што се узалуд по васдан у школи мучите и здравл^ губите. Само се ви добро слажите с нама и будите нам покорни, а за школу и тако никоме ние ни бриге!" После оваких сиринских примаилвивих савета гдекои млади учителБИ забораве на точпо вршен4 дужности свое, и већ друге године ман4, а треће шшт ман4 у школи раде, а и оно што ураде, више в тек као од беде урађено. УчптелБ несме никад у напредованго и у усавршаванго самога себе застати, па рећи: Све што ми знати валл изучио сам, време е да се за 6 олби ужитак постарам тргован4м, писанЈш код бележника ил код ответника, кортешован^м или ма коим другим радом и занатом. Чуваимо се тога, браћо, и савестно се држимо школе и наших учителБских послова. Учећи децу учимо и сами себе! Та има ли лепше, има л' племенитие забаве и радн& него што е учителвска и васпитателБска ? Наше пак обштине гра^анске треба да се постараго што скорие за 6 олби ужитак своих учитела, кои заиста тежак и мучан позив имаго и онде, где им е обстанак добром платом обезбеђен, а некмоли тамо, где е плата тако худа и жалостна да нБоме учителБ неможе себе и свого породицу ни хлебцем да зарани, као што има такових места и овде у Бачкои а 10Ш више, у Срему и у БаранБи, где учителв на маленоб плати