Школски лист

182

издржавати се и на краИ изилазити неможе, аа 1ву шшт и ту адну крвавии зноеи заслужену плату гдекое безеавестне сеоске старешине на време неиздам, и закидаш! Ово неговорим ради свое користи. Честита обштина, у К0106 служим, стара се примерно за издржаванћ своих учигелн што нека ГоИ на дику служи. Али за дела савести сматрао сам казати оно што знадем, да е по многим местима бивало, па и дггаас бива. Л би се особито радовао, кад би све обштпне наше своим учителБама труду и заслуги сходну илату определиле и ову точно и благовремено издавале. А вал1>да в веК и томе еданпут време, да се угледние обштине србеке, за пример другима, постараго и за осигуран^ ужитка учителвским сирочадма, што бн се доиста од ш.и с пуним правом очекивати могло; ер кад се учителв труди за облагорођен^ срдца и ума, за васпитапћ, изображаванћ и усрећен! све деце еднога места, то е праведно и приличпо да се цело то место о материалном обстанку и о добром васпитанго оних наНвећих на свету сирочади ностара, чш е родителв са самоодречен^м вршећи наИплеменптие и обштеполезне учитеДБске дужности, можда баш са ревностног испунавана тих светих дужности рано и пре времена с овог света отишао. То радате, око тога се стараите свестни и уставни обштинари наши, али онда и с пуним правом захтева&те од своих учителн, да едино своме светом званшо живе, и да дужности свое наиточние врше! Овде е свиго свестних учитела и родолгобаца едногласна желн, да се за управителд сзиго школа наших што скорие наименуе онаи отлична и едини србски школски муж, кои е у вовводовини нашоИ од године 1857 — 1861 делом доказао, да е кадар живота и снаге дати нашоМ пре тога забатал^ноВ народноД школи, и за кога смо уверени, да би само он еда н у станго био школе наше и опег у цветуће стан^ поставати. Мислим, да би сва муниципил наша у УгарскоД и све наше црквене обштине требало да од свое стране код новоснованог кр. угарског министарства корак учине да се звание врховно г управитела србских школа пеотложно попуни, и пов ^ри оио» е мужу, кои е за школу иашу у бившем воИводству наИвише заслуга себи стекао, и кои поверенћ свег коликог Србства у пуноД мери ужпва. Овим предлогом несмерам на униШ' тен4 наше црквенопросветне автономие, него напротив ба®