Школски лист

252

Науци гледанн ние се знало ни имена; од вештбанн и изоштраванл умних и душевних снага дечшх ние било ни трага ни гласа; о вештбанш у мишленго и говору ние ни едан учителЈ. наш ни помишлно, нити су школске старешине и визитатори од свега овога што учителБима казивали. — Шта више, ако е кое дете запитало учителн о чему год, што е у природи опазило, то е тим навлачило на себе наМвеће негодованћ, и сматрано е као упорно и безобразно, пак е за то шшт гдекои пут и биено било. Под таквим наставлан&м ние чудо, што су нам се деца затупити морала, и што е нбихов разум и срдце у парлогу заостало. Читати учило се свуда сричући овако: Буки аз ба, н и, Бан; буки он бо, буки аз ба боба и т. д. — И тако се учило читати не само из старога буквара, него и онда кад е садашнђи за гласанћ удешени буквар у употреблен^ уведен. Н сам наилазио у едноИ од наИуредших тобож' школа да се читало у букварском разреду другога полгодиа овако: „Ша твердо он што, слово у су, што су, твердо аћ т§, лгоди у лу, т4лу, добро он до, буки рци аз бра, добра, ест е, лгоди аз ла ела." И овако: „Буки он глагол дебело ер Бог, ест е, Бог е; слово твердо в&ди он ство, рци иже ри створи. и он го, створшо." — Овако и шш горе учило се код нас читати, иа с тога су нам деца по две и три године провела, док су до читанл дошла, па и то е било ндно и недотупавно. — Само е две шкОле било у целом воИводству где се до год. 1857. гласало, и то силом истеругоћи гласове. Прва Читанка читала се као и Часловац, с§и су читали у глас, нит се разбирало знака писана ниг усклика, ни за точке ни за двоточке; о смислу ни спомена било ние. Паметан човек морао се упропастити кад е покрав школе прошао и слушати морао, како сва деца с учител1;м, ил ма поедино доте, (без одмора и без спуштанн гласа без свести о оном шта чита) питан| на кое одговорити треба, читаху ево овако : „бсу ли вам познате иланине брегови и чотови. Чим су обрастли. И 3 землћ изтичу извори. — Киша пада у каплама, чим се чувамо од кише, снег пада налик на перк Шта радие гледате кад пада киша или снег, зашто." — На то би учителБ одговорио: Доста, видим да добро читате, сад ћемо читати дал&! — Ето то нека служи за осветленћ, како се и на кои начин у нас тш године 1857 србско чиган& учидо. Ако е на испиту захтевао кои гост да деца читаго ма где из кнБиге, то би н а