Школски лист

253

л-бга напао Директор да се окане тога посла, Немогу деца знати сву читанку ил псалтир, него доста е нека испитуго из 0 них шест седам листи што су по стотину пута у школи у глас читали, и по томе на изуст научили били. Ни у едноб школи нису деца умела приповедати ни оне приповедке што су у читанци, а шшт ман§ друге • о прошлости народа нашег, па и о прошлости самога свог места нису деца ни поИма имала; н и едне народне песме, ни едне едине народне пословице нису деца учила; не беше ни трага од живота и живости у народн оД школи. Редко е кое дете знало и за свое право народно им е У говору употреблнваху и деца и учителви туђе речи н. пр, .штрихла, плаиваз, Федермесер, регреш, пухпинтер и т. д. Землвописно комађе читало се без землвовида, природописно без едне едине иконице, о езикословлго нигде ни трага било ние, нигде се ние доводило у свезу оно што се учи са оним што е одпре научено. — Деца нису знала ни за свое место рођена, нису познавале ни сеоске власти и старепшне, нису знала ни кад е храм нБиове цркве, нит су разликовала у ме» сту свом народе по народностима и верама. Писан-ћ се учило одлучено од читанн. Почело се учити тек у часловскоН школи и то по оловци или по прегледалици, писало се без сваког поима о потезовииа почевши ма од кое стране, и терагоћи ма како, Часловци су писали првих пет месеци сваки дан малу азбуку, а потом за исто толико времена велику. Псалтирци су писали едно те едно : Ада, Бон, Вода, Гора, Дшш Ириг, и т. д. — Ни едан ђак ние умео написати што по казиванго; диктандо ние се никада писало; од слободне писмене радн! нигде не беше ни спомена. Рачун се учио овако : Мала деца уз велику снкала су по сву годину у глас броан 1 ! : едан два три до деведесет и осам, деведесет и девет сто, и т. д. Сва су деца уз то главом махала, као оно дервиши у текш кад се нетком после додне кланаго. УчителБ е дотле резао пера, прописе ленвираај или е чинио „прохлаждение" по ходнику. Старин деца певала су у глас све четири рачунске таблице, и то у варошким школама не само на србском него и на немачком — па по негде и на мађарском езику. — ОваИ уманути и недотупавни носао рађен е у место рачуна на памет. Прави рачун на памет сматран е за пилирски посао; с нвиме се учителви нису хтели Да занимаго, или управо нису ни знали да га има на свету, Писмени рачун састоно се из написивана броева, из напамет