Школски лист

283

и нл шшУ и по подокУк." И сотвори Бог т!ло првог човека ддама од Земл4, дуиу у н4га дилн4 жавота, т. е. даз му е душу разуину, слободну и безсмртну, створену по образу и по подобшо Божием, Бог е увео Адама у раи или у прекрасни едан врг; дао му е раану, осим других плодова раиских „ плод дрвета од живота; питашћи се тим плодовима, био би човек и самим т&лом безсмртан. НаГшосле узевши од Адама, каД е спавао едно ребро, створио е Бог из тог ребра жеву Адаму, Еву, матер свиго живећих. У првобитном, невином станго били су Адам и Ева нодобнн Анђелима, ни су знали ни за бриге, ни за тугу, нити за болести, били су свети и блажени, „у уму нбиовом владал0 е знан4, у волби — нравда и доброта." Адам е познавао Бога, колпко е као суштество створено и ограничено мог о знати, и уколико му е благодат Божиа допуштала. По том пак што е знао Бога, знао е и све друго чрез Бога. Тако, кад е Бог лривео Адаму сва животна, да им имена надене, назвао е он свако животно именом. Што се тиче вол§, та се у невином станго покоравала волби БожшИ н разуму. ма да е онда била слободна и човек био властан гр&шити или не гр^шити. 0 том се у св. писиу овако вели: „Еогх измдчдлл сотвори ч^лов-ккл и члтдби ^го вк произБОлшГл е га - Пј^дложилх ти огмћ и бод^, и мд шаа )(01р1ши, прострши тбом ! ПрЈдх Ч1Л064КОМХ ЖИБОТг И сшртћ, И ДЦЈ ( ИЗБОЛИТХ, ДДСТСА ем^. (Сир. 15. 1.4-17). Но човек нп е послушао заповести Божие: да неокуси од рода с дрвета познавана добра и зла. Преварена речма ђаволским, кои се претворио у змш, окусила е Ева од забран!ног плода, и наведе и Адама на то; обое преступише Божшо заповест и сгрћшише пред Богом. За ту непослушност изтерани буду Адам и Евл из раа, и лише се првобитне чистоте и блаженства. Гн4в Божш, патн& и болести, како душевне, тако и т^лесне, и наНаосле смрт: то су сл4дства гр4ха наших праотаца ! Та0 е гр&х, као прилепчива болест, прешао са своим сл^дствима, на ц^ло потомство Адама и Еве, на сав род човечш. Опет милосрдии Господ ние оставпо наше прародител^ у бедном станм нбиовом , него е дао нвима и нвиовом потоиству надежду сиасенн у обећаном Искупителго света. 0 овом обећаном и већ дошавшем Искупителго беседићемо 5' сл^дећим беседама, а сад се повратимо главном предмету Даааши4 беседе, створен светго.