Школски лист

271

ово по Школском листу и по кнбизи : „Изаснение свете Литургие, кон е тога ради и издана. Равнии начином разумлвиво учен^ и тумачен! Часловца и Псалгира употреблЈно е за науку вере, и за развиан! религиозних осећана, о чему до 1857. н и трага нив било у нашим школама. Све ове струке снаане су и довсфене у свезу една с другом, и одтуда е изишло свестно предаван^ науке христиннске по свима оним школама, где су намештени добри и поштени стари, или искусни и вешти нови учителБи. Нема сумн4 да ће ово по развшгиЉ врлина хрисгианских у народу нашем од наНвеће користи бити, само ако и пречастно свештенство наше с одушевл4н4и и жаром и ревношћу еауку вере у цркви и у неделнБОи школи прихватило и предавало буде, да наи деца незабораве у животу оно, чему их школа за живот научи ! ! ! Наука гледаал, зшшлена и говора уведена е у све наше школе по Упутству за букварске науке, заедно с зештбанЈм умних и душевиих снага дечшх. Ово е од неоцеаЗше користи како по умни и морални развитак, тако и по език наш, и већ со показум красни плодови ове науке и озог вештбани на садашнБоМ деци, коа нису више туннва и бонзлвцва, него слободна, огворепа, радознала; нити уаотреблгак) туре речи у говору о набобичшим предметима, као оно од аре, него говоре чисто србски како о школским и домаћим егварна, тако и о занатима, заиатлиама, о оруђу, пословина, елима и другим предиетима из обичаог живота. ТаВ чисти србски говор наше деце с почетка су по варошима родителћи дечш азомеавали, али мало помало сад већ примаго га, те по томе множина красних србских речи улази у обичаИ, и до неколико година, ако Бог да, истисауће се сасвам нбмштина и турштина из крассног езика нашег. На место срицаиа заведено е одма године 1857 учен:ћ читанн са писан4м, по начину, како е Гд. Натошевић на првим учителБским састанцима у Кикинди, Сомбору, Новом Саду и Тешшвару поменуте године, први пут србске учител^ научио, и у упутствима за учител^ штампати дао. Ову исаравку у народноК школи сиатрати морамо као средсреду, око кое се сав преображаВ ааше народне шко .1о обрКе. Но и есте ова исправка од великог и далеког замашаи по нас. Нвоме смо ми усвоили себа наеданпут лако и без сваке муке, оно шго су народи западне Европе за 300 година 1 7 # в.