Школски лист

272

смишлнли, покушавали и дотеривали; нБОме смо без сваке тегобе, као неком чаробном силом са наЕгорег и наИтежег метода, одеданпут прешли на иаВболБи навлакши и наМразумти. Вештбан'1 у механичном читанго уређено в сад у школама нашима по правилима наНболБих педагога. Разумлвиво или логично читан4, о коме се пре тога у нас ни знало ние, уведено е у све школе и сад се већ читанке свуда читаго разумлвиво, с пажнБОМ на садржаК поединог кома^а, с' разговором и испитиван ^м о прочитаподе, с размишлнпћм о томе и упућиваи&м на корист, што се одтуда по живот извести дае, и с тубен^к онога што е нуждно, притом пађе се у свакоИ 6 олбоН школи по гдекои псалтирац ил псалтирица, кои и естетично читати умего. Приповедке из читанака умего деца приповедати, и приповедаго их код куће и у суседству, а народ то слуша и прима из уста дечице свое наНкрасние лекцие о поштенм, о вредноћи, о милосрђу, о уредности о слози, о штедлБивости и о другим врлинама, кое човека валнним човеком чине. Исто тако приповедаго учителБи деци приповести из србске Историе, и милина ти е слушати, како сад већ код валнних учителн свако псалтирче наше знаде приповедати : о сеоби Србалл из БоНке, о крштенго Славнна, о равноапостолним учителБИма Славанским Кирилу и Методиго, о кралго србском Владимиру и н^говоИ женп Косари, о Стевану НеманБи и светом Сави, о крал^вима Милутину и Дечанском, о цару Душану силном, о младоме Цар-Урошу, о Кнезу Лазару , о пропасти царства србског на полго Косову. А шта да рекнем о пародним песмама, тим светим предакиама из прошлости Србске. Песме се ове у нашим краевима већ заборавиле беху, и наместо ш ,их певаху се коекакве често недотупавне и гнусне. Незаборавл4ни Вук сакуппо е и издао песме народне, — али школа за нби ипак знала ние. Господину Натошевићу припада та заслуга, што е он први народне песме у србскоИ школи читати, наизуст учиги и рецитовати дао, издавши их наипре у школском листу и у посебним кнБижицама, а неке и у поправл§ном буквару. Сад већ свако Србче, кое у школу иде, зна по неколико народних песама, казуе их код куће и на састанцима испред кућа, и тако се понавлнго изчезнуте слике славне и мученичке прошлости наше У уму и срдцу овостраног народа србског, а тим се челичи