Школски лист

275

учителвиа нашииа улио свест о своме званго и о дужностима овога, и упутио их шта им и како им одсад радити валл; он б ради овога издао кратко упутство зч учител4 наИпре године 1857, и по том ушгожено године 1860; о ! е напоследку, готово све наше школе у провинциилу бивше ВоИводовине, Углрске, Срема и Славоние званичко полазио, и полазен^ ово наИвише е допринело к поболшанго школа ових. Пр иликом прегледанн школа и држанд испита ние трпио наш Госп. Саветник да се коекакве орацие говоре, и кои су учитслби мислили са овим забунмтвати га, застиђени повлачили су се натраг, са уверен^м, да е оно гола лаж и варанб само. Нри испитмванго молитвица сећао е стариго децу на све што се на оне речи односи из других молитава, црквених песама, часловца, псалтира и изреченил из св. писма; при исмту верованн морала су деца приповедати дотичне библичне повести, показивати дотичне иконе, сећати се на иконе те у цркви, морала су сводити науку ову у свезу са еванђелием и апостолом, и погодити кад се то у цркви чита, изаснити дотични праздник, изговорити дотичну црквену песму, казати шта ова на србскн значи, и одпоати го сви скупа, или по една скамил или самце; при испитиванго заповести радо е имао, да му се деца сећаго изреченил из св. писма ил народних пословица о томе, приповедака и басана односећих се на ту заповест из буквара, читанака и школског листа, и ту е била врева деце около нБга, живот школски и рад наИживостнзи. Веома му е мило било, кад е кое дете знало на изуст казати кое еванђелие ил апостол, кого молитву из часловца ил одабрани псалом, па их е онда одма питао шта значи то, каква е ту ваука, и како нам се по тоВ науци владати и управлати вала. Питао е увек коих свечзра има набвише међу децом, па е едне по едне позивао да устану, и стоећи с прекрштетеним рукама да слушаго, како наИстарш свечар приповеда живот свегца свог, ту е уплетао поученл, савете и опомене, и учио их е, да то заиамте и за образац свог живота узму, па тим добрим делима и тако хрншћански да светца свог славе, а не об!>ден&м и шшнком, што е гнусно И светцу неприатно; затим би испитао како знаго и рпзумего, тропар и остале наВважние духовне песме што се па успомену тога светца односе, и онда би сви свечари стоећи морали одиолти тропар своме светцу, при чему би наИстарт свечар починао, а после би иаДпапћга прозвао, да он самце одпои Још еданпут таИ тропар. Уз гла-