Школски лист

иарочите дане, као и различита правила тичућа се црквена норедка и владана иоиаха за трапе зом и уобште у маиастиру. — Г1о речиа Сииеона Солунског устав цркве иаше првобитио е саставл^н од Саве освећеног, пачелника лавре и^говог имена у Палеетини, кои е живио у 5. веку а он га е по преданиго насл&дио од преаодобног бфтимва и Теоктиста из 4. веку. Но ке треба мислити, да е сз. Сава у свом уставу изложио тек оно, што е од своих предака примио, као с друге страие и све оно, што се у данашн§ време налази; ер богослужение у оно време ние имало ону подпуност и опред4леиост, с каквом е оно изложено у нашем устпву. Већи део црквених песама назначених у нБму ушао е у састав богослужешш тек у 8 и 9, а неке чак у 14 веку. Поуздано се дакле може рећи, да е устав од Саве освећеног поза8мл§п тек у главним честима и поредку богослуженид, кои е свагда еднак био, а што се тиче подробности, кое се и сад оставлшо кадикад на собствено увиђен! настоатела, оне су унешене од различитих лица у доцнин времена. — Први допунителв устава био е СоФрониб, патриирх ерусалимски 7.века, занБИм 1оан Дамаскин 8. в. и М а р к о, епископ идрунтски, 0. в. ког су правила у типвку позната под именом Маркових глава. Као што в напред речено, устав е разположеи по месецослову, а на крам му се додае пасхалин, Месецослов е таблица, кон показуе преко едне године по реду месеца и дана спомене светих, и празднике господн4 и богородичне. Он се налази печатан или за себе, или у различним црквеним кпвигама у различном виду. Почетак месецослова односи се наЗстаршм временима христианства. 1ошт у 3. веку био е у христшша обичав бележити дане рођенн мученика (тако су звали дане смрти НБиове), да би их сваке године споминати и славити могли. Но и месецослови у почетку нису могли свуда бити еднаки, ер особито за време гоненин уредбе едне цркве нису могле све познате бити и другима. У 8. веку св. 1оан Дамаскин скупио е све до н4га постонвше месецослове, и саставио из нбих едан обшти, кои се и после н^га непрестано допуннвати морао сбог нових угодника од цркве у броМ светих уписаних. Од 12 в. шчели су и Руси свое свете у месецослов уписивати, а од 14 чинили су то исто и Срби са своим народним угодницима и светителБима. Пасхалиа е такође таблица, израчун4на на аного година,