Школски лист

28

натли обшта повестница народа. — А да у оваким великии лгодма никада небеше оскудан ни наш србски народ. увераиа нас новестница досадашн4р народног жавота србског. Ал' од свиго тих храбрих гонака, од свшо врлих унапредители лгодских заслужуго наИодличние место они лгоди, кои на 'шсто просветном полго заслуга стекоше; ер су плодови трудова нвихових не пропадлБиви, но вечнп, као што в вечап и човечш дух, о чиеи се усавршешо трудише. Па такав од свиго одличиих Срба наиодличнш Србин, такав ревностан раденик на необделаном бившем полго србскога народног образованн, беше и ПросветителБ наш Сава, коега млогозаслужан спомен у данашнБИ дан сваки признателпн Србин са наичистшом захвалностћу прослпвлл. Живећи у оном времену, када се решавало важчо питан% : хоћели се оцем н4говим НеааНБом склоплћна србска држава наново разпасти, и разкомадапога народа србског живот пасвакда угасити; или ће се на основу од Неман4 положеном учврстити, узвисити и србском пмену код других народа поштованн прИбавити, — живећн баш у томе времену србскога искугаенн, мудро е увидео Светителв, да члановима новоподигнуте крал4вине србске, зарад нбиховог единства и напредка требаше аче душевне моћи. С' тим неварлБивим убеђен&и приступа он одважно к' делу просвећенн србског. Посветивнш себе служби Богу и срећи свога народа, тражи наВсветлин просветна станишта, трудн се свесрдо и учи наипре сам, да би само лгоблбни народ своИ што бол4 поучити могао. Доцние, укрепл^н снагом вере и науке, враћа се у свое отачаство и пролази кроза све краеве н^гове, учећи народ свииа добродетелБима хришћанске вере. И да бч народ у овииа што већиа утврдио, подиже код свиго ондашнвих србских 12. епископин школе, и скупл^не у нбих иародне младиће сзесрдо поучава и спрема за будуће достоМне народне вероучител];. Овима првима у Србству школаиа, овима наМраншм вестницима србског народног образозана, показао нам е СветителБ, пут, коим се едино долази до праве среће и напредка. И ко би могао рећи да ние тако ? РазгледаИмо само пазлБНво околности пређашн^га нашег народног живота, па ћемо се уверити, да е свима нашим досаданБИМ несрећама био наИглавши узрок: оскудица доброга народног изображена. Дасе инала већабрига о добром одгоенго, и о управлннк) желлма буИних срдаца србских синова, неби