Школски лист

29

било у народу србском оиога иепрестаног међусобног трвсчш, нити би — кожда — Србство и знало за каквога свог Вукашина и Вука; а да е више рађено на развитку млађаног разума и свести србске, неби се народ за овима и овим нодобним издпИницима своим новодио, већ би, увидевши нБИхосе опаке тежн4, извршенк) ових зарана на иут стао. Ал' то! а — ио несрећи — небеше, н народ србски, лишен зреле државничке свести, огрезну у- честим унутрашнБим раздоршва, кои га ослабише и бацише у тежко робство, у коме већи к!>гов део бедне дане сужанства и данас проводи. Но свачему има лека, па и овима нашим погрешкама. Неслоги е мелем братски договор и искрено споразумл&нЕ, а незнан4 се уништава разумним азображен^м. Желимо ли дочекати лепше дане будућноста, то нам се вала своИски ирихватити ових спасавагоћих срвдства, вр су она едина, коима се извидати даго оне дубоке ране, што их незнанћ' и из овога родивша се неслога нашем народном телу зададоше. Прионимо дакле сви сложно око уиаиређена народне просвете; старавмо се на0бриашие о свакидашн4м добром сташо наших просветних заведеаин, а особито основних школа, ових правих разсадника свести народне; негуИмо у младим грудна наших синова и кћери лгобав к драгоВ нам народности србскоВ, и свему, што е поштено и лепо ; нештеднмо ни иа8веће жртве зарад нбиховог доброг изображена. Па кад божанствени дух просвете задане србска срдца Искреним народолмбл^м; кад жар просвете са нашега огнБишта разагнао буде сгуден незнани и наше у робству чамеће браће : онда нам нико нестаде на пут извршенго онога превеликог задатка, кои нал е самим Богом намен&и : — извршенго задатка обштега ослобођенд и правог усрећена србског. Света душо родолгобивог Иросветитела! Моли се с нама и ти преблагоме Богу за скоро испунен^ ове навтоплие жел4 твоих благодарних потомака! — како би те, обасани сунцем србске слободе, као наИдостоиниег утемелБИтела и творца србске просвете шш кеброено годииа славити могли. —

М. Н.