Школски лист

91

<5ро устроена нив; као што 6 и то врло добро понао, да нц ова опет цв^тати не ноже без учебно просвештени и изображени пастира, коих се мила маИка Србин у онаб мах сасвим лишавала, ер се нитко о том, на жалост! отечески и своИски старао ние. Мудри оваб, србскога народа Ментор изкусио е, да донде из царскога града, од Патринрха и императора грчки шилнни Првосвештеници, кои су редко са подчинћном им паством духовном словесног стада Христове Цркве и говорити знали, на подобие пристрасне маћие, поступаху са нБиме. Да неби дакле пусти брод среће и напредка србског, по простору узколебенога мора несретно лутао, и о разбити га могуће ст4не грозно ударао, зажели отечестволмбиво срдце н&гово наћи кормителн, кои ће га у сретно спасениа пристаниште што пре утиснути. У боголгобивоН нам4ри овоИ, светителБ пут к царскоме граду Никеи предузме, у кои сретно присп^вши, припадне на кол4на пред шшератором грчквм и пред Патриархом царскога града, па обадвоици живо представи нужду ону, коа се у православноП цркви, у милом отечеству н&говом, подобно крину селном новоцв4тамћоИ крал^вини СрбскоИ, указуе. Прека нужда бшнне, да се из средине народа србског урођенац нађе, кои ће по прим4ру доброг домаћина србску цркву добро устроити, и србски народ као чедолгобиви отац, н^жно и срдачно себи пригрлити. Цар и Патринрх поражени мрдросћу стоећег пред нвима светителн нашег, тежко ово бреме управе црковне н§му с благословом пов^ре, па снабдбвши га на ту ц4л с граматом, као посвећеног Архиепископа пошлго у отечествр, да таио развиа снагу душевну народа свог, и темелБ благочестиго црковном и благонравиго народном положи, како ће од тада и сама новоцветућа крал4вина србска, под благим скиптрои мудри потомака Свето- НеманБине лозе, као пуполак маВске ружице процв^тати. И заиста мила браћо! пов^стница нам црковна асно прича, св!тле оне промБне, кое е св. Сава у цркви починно; повЈ.стница пак св^та, дивно нам припов^да она д4ла, коима се означуго исполински кораци напредованн крал^вине србске, све до смрти силнога цара србског, „СтеФана Душанп" кои е 1356 год. своИ живот на недокнадиму штету народа србског, окончао. Први АрхИепископ србски св. Сава срећно присп4вши у