Школски лист

87

дашн-Бм иачину, неби се имали сви потезови наИпре прећи, па онда тек да се почну писмена, него како се науче потези кошма се наМпростие писме пише, валл да их одма употреблгом за писан4 тога писмена. Тако после првог савиеног потеза вала да се пишу и, п, т, пре нег што се пређе на други облик савиених потезова. Писмена се непишу свако за се него се одма друго писме веже за прво. Вештбан& у читанго почин$ при првом пвсмену. Свако ново писме пише се више пута и саставлл се са већ познатима у слогове и речи. Колико е више могуће вала пазити, да ови слогови имаго смисла. При писанго слогова „на, са, та," валн ученике опоменити да се то налази у познатим реченицама на пр: „кнвига е на столу" и т. д. — или упутити вала децу, да изналазе речи, кое се починго са слогом кога они пишу. Печатана и велика писмена не уче се у ШваИцарскоИ познавати успоред с писанЂм малих рукописних, него на свршетку ових, и овав посао помоћу сравншванн (ер сад едан облик стално познаго) иде врло брзо и лако. Малу децу особито е тешко од непажн^ сачувати. Зато се по млогим школама осим тактирана шш свагда од времена на време писан 1 ! прекида командиранБм : „Перо оставите; устабте! десну руку дигните! седите! перо узмите! и т. д. Овим се учини да су мисли ученика свагда при речма учител^вима. У Киснахту, код Цирзха. С.

Сдово на светог Саву у Богословш ПлашчанскоМ говореио. ,,Храните србскШ Сшнг, докле годг србско име узживи \ и (МушицкШ). Р4чи ове, негда богохранимом диецегом овом управллгоћег великог ерарха црковног и митроносног п$вца, неумрлог у кнвижевству србском „Лукиана Мушицког," подпуно и савршено одговараго торжеству данашн^ светковине ове. Кад дакле садржаЛ ови виспрени р4чи разсудим; кад м4сто ово, окружено ст^нама светобогословског зданиа, на кое сан стао, да нешто по могућству младол4тни и слабомоћни