Школски лист

86

мадо час пре упознати суглас ф' и пита : кои сам глас наИпре казао, кои сам после ? Изговори их и ти али брзо! шш брже! Овако (покаже споевЉ). Кажите тако сви! Кажи иф лагано сваки глас за се! Кажи и' и ф ' брзо! Овако се ради са сви слогови од едног самогласа и сугласа, кога смо сваког ред напред означили. Дакле ће бити иф , еФ, аФ, оф , уф; иб, еб, аб, об, уб; ип, еп, ап и т, д.; им, ем и т. д.; ив, ев и т. д; и т. д, Кад су се са свима сугласима тако упознали, валд сад да их познаду и пред самогласима. Ред слогова за гаИ посао може бити исти кад се само метне суглас пред самогласом (н. пр. фи, фе, Фа, фо , Фу; би, бе, ба, и т. д.) или се може по волби какав начинити, а израђиван& слогова иде као и пре синтетичним и аналитичним начином. Кад се пре^у двогласни слогови прелази се с еднаком раднћом на трогласне, код коих валн гледати ако е могуће да се изберу са смислом. Ова три гласа тако се намештам да самоглас дође наИпре међу два сугласа, као : зуб, нос, пас, бос, и т. д. Затим пред и после два сугласа, као : пра, сна све, пре, и т. д. Са четворогласним слоговима гласан^ се завршуе и прелази се на слаган^ и разлаган^ слогова. УчителБ желећи дати деди подм о слогу, изговара реч од даа слога заетагоћи гласом код сваког слога и ударагоћи руком о руку или правачником о сто, као видимим знаком, пита : шта сам у први мах казао ? шта сам други ? кажите и ви тако и удараВте руком, кажите то уедно! Раетваран& и саставланб слогова иде дотле, док деца не буду у станго то исто чинити са двоесложним и троесложним речма. При овом послу не употреблгое се никакав знак нити кнвига. Паралелно са гласан&м иде нисанЈ. Држанб тела и пера прво 6 што се при писанго има учити. Бол4 е примати с почетка и рђав писмен рад, него рђаво држан^ при писанго. Почин4 се са точкаиа, кое долззе овим редом: наИаре една, за тим две па три у положеном, исправл&ном и косом положаго, да буде кадро дете разликовати шта е десно, лево, горе, доле, среда. Наместо точака узму се коеле празе линие или потезови, при коима се писанћ по такту почин^. Особита се пажна има обратити на онаИ сложени потез, што га ми зовемо : „танки дебели савиен;" ер таи наИвише пута у писменима долази. Ред сложених савиених потезова за србско писан4 могао би се узети по „кратком упутству" само по ов-