Школски лист

8 Џ

траг га позвали ; он е већ нааред одлучио одпзвпти се позиву Спасител^вом. кои у св. Еванђелиго овако познва : „Кои е год жедан, нека к мени дође и напие се, па ће из чрева н &гова потећи р&ке воде живе." Те овако духом светим ос4н4н светВтелБ наш, сл ^думћи позиву спасител^вом, пређе у отворена облтиа отчинска : отрече се себе у име Христово, и показа, да више лгоби владику Христа, него отца и матер ; више него браћу и сестре ; више него самога себе; више него и све времене сиИностВ земнога крал4вства, те у светоЛ АтонскоИ гори, у монастиру Рушком 1159. год. положи об^т господу Богу, на ц4о живот свов. Сад крал^вски син „Рацко" постаде светогорац „Сава." Каковим су незадоволБством посланици крал4вски заражени били, кад су крал^вског сина у раси и камилавки видили, лагко се представити може; а и какав в страх завладао био срдцама нбиовим , кад су себи представили, да са тако црним гласом у палату крал$вски родитела повратити се мораго, представлжоћи себи онаВ печални тренутак, кад родителБииа тужно извесће о милом мезимцу нб В овом давали буду. У жалост погружени и сани крал4вски посланици, на послЂдку увидише, да време одлазка — одлагана не трпи. Наумише отићи, и отидошв; а Саву светогорца препоручивши се топлим к побожним н^говим молитвама на миру оставаше. По долазку крал$вски посланика, побожна душа светители Саве, желећи као финикс процв4татн, и као кедар на ливану умиожити се добродбтелБИма, едва е дочекала, да обходећи частну трапезу Изустити може, ове псалмоп^вца р4чи : „Оси^/ ЖГрТБЖИКХ ТБОИ ГОСПОДИ, у{Лћ,1ШДТИ ми ГЛЛСХ )(БЛЛМ ТБ01А 14 кое изражаваго в&чии савез рукополагагоћег се са светом матером црквом. (здва е дочекала, да припадне на кол4на пред преемникои свети Апостола, и да рукоположен за ђакона получивши образ за в4ру пострадавши мученика, участвув прн приношенм безкрвни жертви , подпомагагоћи лик на себи носећег свештеника, како ће свободног пристува имагоћи при частиоИ господа трапеза, умно и душевно обимати дћланк небесни снла служећи нред престолом Саваота Бога, и себе прауготовллвагоћи за небесни Сион, небесног брусаалима, у коме ће в^чно п&вагоћи похвалну п4сму : „0батх, сбатх, сватх Господа Олвлотх" небесним силама присподобити се. За светом благодати овом чезнућу побожну душу н4гову,