Школски лист

219

2. Дек. цару Урогну и преп. 1оаникшо: 10. Дек. 1оану Десноху; 20. Дек. Данилу Архиепископу; 14. 1ан. Сави првол, архПепископу и учителго; 18. 1ал. Максаму Архиепискону; 8. Фебр. Сави другом архиепископу, 13. Фебр. Силеону или СтеФану НеманБи; 29. Апр. Василшо острошком; 11. Маа Никодиму Архиепископу; 22. Маа 1оану Владимиру чудотворцу; 15. 10н. Кнезу Лазару и бфрему патриарху; 30. К)л. Мабки Ангелини и 30. Лвг. Собору светих србских просветитела и учитела. 11. МИНЕ0 ОБШТИ. Обшти минеВ таква 6 кнбигз , кон у себи садржи обшта правила праздницима Богородице и светих, кол се т. е. могу поати ма коем разреду светих. — Разреди светих есу следугоћи: Пророци, апостоли, светителћи, преподобни (мушки) преподобне жене, мученици. свешгеномученици, преподобномученици, мученице, преподобномученице, свештено — и преподобноисповедници, безсребреници и Христа ради городиви. Обшти минеИ као што се види ест производ оних времена, кад црква ние имала месечних минеи, но овака су времена била у цркви славенскоИ а не у грчкоВ, кол е од' навстар1их времена имала прпвилп посебна, и за сваки нови случаВ сачиидвала нова ; по тодје се он и неналази међу грчким кнБигама, него е саставл4н у цркци славенскоВ вероатно св. Кирилом, првим учител4м славенским. Но он е задржан међу црквеним кнБигама нашим и после превода месечног минед, будући да е овав по сво1оИ величини и пре и после печатана тешко било набавити због чега многе цркве за дуго време нису га могле иматц а многе га и данас шшт немаго. (Свршиће С е.)

Д.описи. + У Београду, 3. ЈОнил. Грозни догађаб зави у црно престолницу нашу, а с нбом сву Србиго и вас колико Србство. Наш светли кнез Михаил М. Обреновић III. неживи више. Н1>г& су у Среду 29. Мал ове године у топчидерском кошутнлку ! приликом шетн^, под.ш зликовци из по-ј-ав убили. И тако се угаси свећа живота ономе владаоцу Србском, кои е мудрошћу сво10м землБИ нашоб градове од Турака без капи крви задобио, кои е имену Србском у свои Европи поштован4^ задо^ио, кои е просвету' више свега лгобио и о материвлном моралном, умаом и поАитичком, нппредку Србскога народа данго и ноћу' ^геуморно старао се. Грдна е то рана кого крвници и измети рода човечаског Србш зададо^е; велика в то срамота, К010М они жигосаше народ наш прсд лицем целог просвештеног света. Зар ние доста било злобе Пак<>-(пи , ,, .г .1 • «> » ц б> * Л 1« 5 •?