Школски лист

220

и оевете у староб и новоН прошлости Србскоп? Знр нив доста било крвавих страница братоубиства, и оцеубиства у исторји нашои? Зар се могло у овом просвећеном веку наћи тако подлих лгоди међз г Србимз, кои се усудише проклету руку на Божиег иомазаника, иа народног избраника и лгобимца, на Отца свог и поглавара народног дигнути и н-бга живота лишити ? Но, тако е. Чему се иитко од поштених Србала ни у сну надао ние, то се на жалост збило. ОбштелгоблЗнш владателћ Србпе не живи више. Н^га е пакост п злоба, освета п завист и себичност са овога света спремила, а тпм е на дуго време одложено ослобођен^ страдагоће браће наше на истоку, кон ће плакати све дотле „докле Господ неподигне мужа подобног погинувшему Кнезу нашем Михаилу." Колико е просвета народна, колпко су народне школе и учителви са смрћу честитога Кнеза Михаила изгубили, ввди се одтуда, што е обштелгобл^ни покоиник предавши ие дввно просветну упрјаву у руке веште и радене, измсђу осталога особвту пажнго на преустроиство основних школа, на осниван^ препарандиб, на поболшан$ плате учителкске, на мзрађен-ђ школских кнвига, и на управу и надвор школскп обратио био прпзвавшп на ову страну онога школскога нужа, кои е у воиводини С-рбскои своим трудом и заузиман^м, своим знан&л и вештином школе србске преобразио и у болт ред довео ! Жалост за покоиним Кнезом е непрнтворна и обшта, и са тога се сватко уверити може, да се Србски народ грози ужасног недела кое крвници иочинише. Тело Кнежево пошто е балзамовано, било е 1. и 2. ГОнин у дворани палате н^гове изложено, где су свештеници на изменце Свето Евангелие читали, а народ е с сузним очима и онђеним срцем долазио да последнви пут целива добротвора свога. У Понеделик 3. ЈОнин рано из готра звона у свима црквама огласише да ће се тело незаборавл§ног Господара землки предати. Сав Београд, и млоги свет из Србие и из прека сакупи се пред кнежевском палатом, да последнго почаст отда многострадалном овом народном мученику. - У ооам сати свештенство са два епископа и митрополитом у палати кнежевскоВ одпое литиго за упокои, и тужни се спровол крене саборнои цркви. Напред е воиничка банда жалостну песму свирала. За воиницима ишли су представници разних еснач>а, и изасханици бвреиске обштиие у црио обученц са свећама и идикован^м. Потом су следовали ученици Гимназпе, по том из воене Академие и велико школе, за овима певачко друштво и богословци пого!ш тужно: СвнтБ1и Боже. — За богословцима иђаху 6 ђакона 46 свештеника, два Епископа и Господин Митрополит, кои у црним одеждама и са ожалошћеним лицем представлагае у овом трс:)утку отцетворену суз}' целе Србие. — Затим следоваху носиоци ордена, калпака и сабл§ кнежеве и гробног» заклопца, а за овим црна кола са земним остатцими кнеза Михаила. За колима игала е родбина кнежева, заступници кнежевске владе, правителБство и посланици страних дворова, а за овима непрегледна масса народа нарпчући и кукагоћи за оним, кога наивећма лгобллше и поштоваше. Докле е опровод траао пуцали су топови са бедема гврђаве, ЈСОК) е цоко®на цнез Србству задобио.