Школски лист

221

У цркпј само свештенстно с певачком дружииом и Богословцимн уз родбинЈ квежеву, правителБстнена лица, обштинске заступнике и представнике Европских држава ући могаше. Остали народ столо е на полго около цркве, на чаршти, по улицама и на калимегдану. Преосвешгени Господин Митрополит изговорио е на краго опела поучителиу тужну беседу над гробом незаборавл^ног владатела и казавши нам што смо у нЗшу изгубили, поучио нас е све, мале и велике, богате и убоге, да сматрагоћи ништавило земалвског нашег живота пригрлимо веру и добродетелв као едину котву спасенин у непостолном и ломном живлепго земалћском. „0 поучи се, Србски народе, од овога тужиога гроба, ер ти он врло много поуке дае, па чуваВ свету веру и поуздан^ на Бога и развини у срдцу своме спасоносно благочестие, кое ће те одржати и сачувати од претеће опасности!" Тосу речи смиреног Архипастира, кое нека дубоко упише у срце свое сваки србски свештеник, уч&телв и родителв, па нека се одсад у милои нашои Србји и у целом србству у том духу васпитава садашнБИ а потонби наш нараштаи! Страх Боиаи е почетак мудрости. Само на том темелго напредовати може и одомаћити се код нас просвета народна. Без вере и побожности, без човеколгобла и члстог узвишеног патриотизма, самп ћемо себи бкти вуци и турпи, крнници и убпце. С тога нека е оваи аманет из гроба мученика Кнеза Махаила целоме Србству : „У крсту е спасение, и права просвета и благостан4 долази само у заедници с вером и иобожношћу!" Одма после опела, спустисмо тело незаборавлбног Кнеза Михаила у гробницу под саборном црквом (с десне стане у женскои преарати), где борави вечиги сакак уз земне остатке отца свога ослободите.ш Србие покоиног Кнеза Милоша, а успомена н-&гових врлина живиће докле трае у Србству поштенл. 5* У Сомбору 3. НЗнил. — Прексл;:оћ предадосмо землки уз свеобштз' жалост овдашнЗ.г обшгинства тело члого,)аслужног жупаниског Физика, Дра ВасЕ ».лиа Максимовића, кои се после дуготрагоћег тешког боловаил 31. Мзл о. г. у 58-ои години живота у вечност преселио. Покоиник е рођен у селу Рпђици иначе Леђену у горнкои БачкоВ (где се по преданиго родио и славни руски генерал Кутузов). У младости својои учећа децу школовао се и са отллчним ^спехом слушао е лекарске науке на овеучилишту Пештанском и Бечком. Године 183(5 као Доктор Медицине настаии се у Сомбору и од тога доба изузимагоћи неколико година кое е у Срб. Бечсго као д;)стриктски лекар провео — бавио се у средини нашои наипре као варошки а потом као жупаниски лекар. Редко е кои Србски лекар тако простппну практику, и толико искуства имао, као покоиии Доктор Макснмовић. Главни ПроФесор Балаша особито га е поштовао и уважавао, и о нбму се пред СрблБима 10ш пре 17 година с похвалама изражавао. Има у народу нашем заслужних мужева, кои после Бога н^говои помоћи и;;авише благодарити могу што су здрави и жпви. Од почетка свое практпке па све до пре две године лечио е он сиромашне приправнике наше безплатно, а тада е човеколмбиво дело то као иманет предоо евоме наистариеи сину Дру 5° р !)У Максимовићу, кои е у свему достпши последник врстнога отца свог, Покоиник « био свакда са одуш"влен1ш заузет