Школски лист
•232
кои одреди кои Не ученик одговорити. Овако е с' тога добро чинити, да би сви ученици на задато нитан4 пазитн морали; ер иначе кад би се наИпре едно дете прозвало, па онда питан!; задало, остала деца неби морала пазити и разиишлнти, знашћи да е већ прозват онаН што на питан^ одгопарати има. Прозвани ученик уставши с седишта одговара у подпуноИ реченици сећагоћи се прочитансга и о том размишлнгоћи. Где се у тексту питана цела или скраћена налазе, тамо има се одма после прочитаног питанл застати, и на позвв учител^в наЗпре цело питан4 онако изговорити, како би требало да ч изложено, а затим има св нап& одговор у подпуноИ реченици дати. Овака питана долазе особито V I. Читанци под бр. 51; 55; 56; 65; 66; 67; 77; и т. д. " 6. Где се год прилика иода, разговору овом нридода учителћ поуку о поштеном владанго и добродетелшом животу, о благом обичаго, о чуванго здравла, о умерености, радиности, штеднћи, тецпву и т. д. Такође овом приликом опомене учителв децу на правилко изговаран!. речи, на употреблен& србских речи и правилних израза у место туђипских речи и пеправилних израза. Ако се чита на славекском или на туЈјем езику, то се протумачене речи имаго у ручни речник уписати заедно са нбиховим србским значен4м, и те речи имаго ученици за сутра дан у толико научити, да буду у станго на дотичну србску реч сходпу славенску ил туђу погодити, или на задату страну реч значен4 н4но на србском езику изказати. 7. Добро е по неки пут захтевати, да деца покушаго прочитани одсек своим речма изговорити. 8. Пошто се тако цео предмет прочита зада учителБ деци, да предмет таВ код куће прочитаго, и ако е приповедка да го родителвима своима приаоведе. 9. Следећег предавана ношто деца тш еданпут иредмет таИ прочитаго задав учителБ у систематичном реду питана о садржаго предмета, на коа прозвани ученици у подпуним реченицама одговараго. 10. У главним и варошким школама приликом другога читани придруже се поучени и испитивана граматична, и то до оног степеиа из ове науке до кога су ученици стигли. 11 . Испитаго се деца да погоде течаИ мисли у кнбизи и међу нБима главну мисао, па онда побуђуго се да карактеришу особе и околности, о коима се у нрочитаном предмету реч води, и да слободно изкажу, шта они о тим особама