Школски лист

267

4*

на землго нестаго; у едном часу — н свита беше уТопчидеру. 6с' био Србине у то0 лепов землвЛ Срб1и? ес' видио Топчидер у васцелоИ природноЗ лепоти нбговоН? Ако си био за« цело пролустио ниси да видиш ту баИну дивоту раИску, што го нрирода вешто насликала у чаробном врту Топчидерском ; та Топчидер е у СрбГи наНвеће лгобопитсгва за око и свои и страни гостиго. Топчидер у Србш и кошутнак у Топчидеру, то е м4сто куд е кнеже наИрадие у шетнго излазио у часовима владалачког одмора свог: и на то?1 месту запеше зли дуси мрежу паклене нам4ре свое, да улове честитога кнеза, да убиго господара лепе земл& Србие. Приатно е рано готро кад зора заплави, Кад се чиста бисер роса заблпста по трави; 1ошт е слађе доба дана кад вече залади, Кад се човек од умора на зеилго посади. Приатно вече приатан зрак, Красоте пун е вечернви прозрак. Но лепоИ стази топчидерскои шета се кнез са китннстом свитом сво10м. У чистом зраку, у простои природи ужива милине и бавне дивоте н4не ; Убава пола, убави свет, Висока дрва листак и цвет. 0 честити кнеже! Та сладак е живот и оваИ свет, Само да човек не мора умрет, Ал су твои данИ изброани! 1ош мало — хош мало само, па те нема више на овом лепом чаробном свету, нема — за увек нема На ону тамо страиу, што е густом шумицом обрасла, одвела е танка стаза киежеву свиту ; Све корак по корак, Све ближе и ближе, И ено де свита Већ у гору стиже. Пред нБоме иде кнеже удубл4н у мисли о срећи свое земл&, о благу народа свог; иде кнеже ближе кошутнаку; та и ту божиа живе створена, што н^жние чуство, н4жние осећаи^ имаго од они паклени душа што су подлие од сами зверова. Кроз чарну гору но сиа сунца зрак, У срцу н^ном влода тама и мрак.